Ispričao je detalje o svom radnom iskustvu tokom bombardovanja
Nekadašnji novinar i voditelj Mladen Mijatović otkrio je nepoznate detalje o svom privatnom i profesionalnom životu.
Mijatović je ispričao svoje iskustvo rada tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, govoreći o izazovima s kojima se suočavao u tom teškom periodu.
– Od 24. marta kada je počelo bombardovane, izveštavao sam svih 78 dana i noći za Studio B. Bio sam isturen reporter na ulici, nijednu noć nisam spavao. Nije mi palo teško jer je to bio moj posao i od toga sam živeo. – rekao je voditelj.
– Nisam imao ni automobil, ni benzin niti bilo šta u to vreme. Imao sam jednu privilegiju, jednu sobu u hotelu u centru grada da bih bio bliži redakciji. Tu sam spavao preko dana, nisam išao kući na Konjarnik gde sam živeo s roditeljima – istakao je.
Na pitanje da li mu je tokom bombardovanja, neki od tih dana ostao u sećanju, Mladen je ispričao:
– To je bila mnogo teška situacija sa mnogo ružnih događaja. Jedne noći sam preživeo direktno bombardovanje zgrade generalštaba, bio sam tu na licu mesta sa mojim kolegama iz štaba za civilnu zaštitu, kojoj sam pripadao kao član Studija B. Zgrada je već bombardovana tog dana, ali kad su bacili bombe u drugom navratu, nekoliko ljudi oko mene je poginulo, dosta ih je teško povređeno. Mnogi su ostali doživotni invalidi, a meni koji sam se tu zatekao, sticajem okolnosti ništa se nije desilo. Ipak, sam doživljaj tog užasa se ne zaboravlja. Sećam se da sam prvih 15, 20 minuta, ali sam video u strahu tu i samo užas tako da sam se tih nekoliko sati fokusira o prvenstveno prvih 15 20 minuta pomagao i pružao prvu pomoć u saradnji s vatrogascima, koji mnogo obučeniji od mene. Pomagao sam koliko god sam mogao i radio ono što su mi oni rekli da radim, u saradnji s Hitnom pomoći. Trčao sam od Nemanjine do Urgentnog centra jedno 50 puta. To mi je ostalo poprilično u životu urezano – rekao je, pa dodao:
– Imao sam jednu zanimljivu situaciju, blago rečeno neprijatnu. Krajem maja 2001. na području Velikog Trnovca je ubijen jedan od vođa albanske terorističke organizacije, koja je tamo delovala. Izveštavao sam kao novinar, međutim, tog dana kad je on ubijen, zvali su ga Kapetan Leši, jedna paravojna grupa tih terorista je zarobila mene i mog snimatelja Ljubu Stefanovića, zajedno s još nekoliko naših koleginica i kolega iz CNN-a i još nekoliko stranih agencija. Stavili su nas u podrum jedne kuće kao čin odmazde za ubistvo njihovog vođe. Nisu bili uopšte blagonakloni prema, srećom nisu znali da smo iz Srbije, pošto su videli da ima stranaca, Amerikanaca, Nemaca… U tom momentu nismo znali da li će biti odmazde. Proveli smo 5-6 sati u tom podrumu, kada su nas pjustili. Pretpostavljam da su shvatili da im se ne bi isplatilo da uđu u bilo kakvu vrstu sukoba sa Amerikom, koja stoji iza CNN-a i Nemačkom koja je iza Dojče Velea. Mi smo se izvukli, nismo progovarali, a kasnije te večeri sam se pojavio na nacionalnoj televiziji i prepričao svoje iskustvo. Sutradan je došao jedan Albanac, koji me je video. Nije bio u uniformi, već u odelu. Prišao mi je i izgovorio dosta neprimerene reči na račun toga kako smo se spasli.