U petak, par sati nakon nesreće u kojoj je izgubio život, Đorđe je u lokalu u centru Kovilja popio sok i prozborio sa vlasnicom i komšinicom koja je tog dana u smeni menjala sina.
Sedam dana nakon tragedije koja je potresla čitavu Srbiju i region kada je pala nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu i usmrtila 14 ljudi, a troje teško povredila, u mestu u kojem su živele unuke Sara i Valentina Firić kao i njihov deda Đorđe vladaju tuga i muk.
U petak, par sati nakon nesreće u kojoj je izgubio život, Đorđe je u lokalu u centru Kovilja popio sok i prozborio sa vlasnicom i komšinicom koja je tog dana u smeni menjala sina.
– Tog dana došao je kod mene u prodavnicu, ja sam menjala sina koji je trebao da radi. Došao je da popije sprajt i htela sam da mu obrišem sto da sedne, zadržavala sam ga, ali on je rekao da ide na autobus u 10.30 i da ide u grad, da vodi unučice. Kasnije istog dana zove me unuka uplakana i priča mi za drugaricu Milicu da je u istoj nesreći poginula. Ja sam pokušala da je smirim i govorila sam joj da možda to nije tačno, ali ona mi je rekla da jeste i da je škola to objavila. Tog dana, tog petka bili su zajedno i rastale se nakon škole – priča Branislava iz Kovilja.
Meštanin koji je poznavao Đorđa, kako kaže, isto veče saznao je da je on jedan od poginulih u padu nadstrešnice, a seća ga se po tome što je obožavao muziku.
– Kokan, sećam ga se sa onim njegovim slušalicama u ušima kako ide ulicom, voleo je mnogo muziku. Nikada čak nije želeo da sedi u autobusu, uvek je stajao. Nikada se nikome nije zamerio, i da je živ govorio bih opet sve najbolje o njemu. Radio je u čistoći i završio osnovnu i kasnije za trgovca. Tuga – kaže utučeni meštanin Kovilja koji je dobro poznavao Đorđa.
Na dan tragedije nakon što je Đorđe izašao iz prodavnice sreo ga je još jedan komšija.
– Video sam ga tog dana na stanici kako sedi i čeka autobus, posle sam iz novina saznao šta se dogodilo – kratko je rekao.