Nekoliko prirodnih pojava tipično je za Srbiju i generalno područje Balkana, a među njima su i zemljotresi.
S obzirom na pojačanu seizmološku aktivnost koja se beleži u prethodnom periodu, ne čudi što je jedno od pitanja upravo da li i Srbija može očekivati razorniji potres i koliki.
Pojačana seizmološka aktivnost primetna je i u našoj zemlji već neko vreme. Treslo se u Mladenovcu, Donjem Milanovcu, Lazarecu, Vranju i drugim mestima.
Jači potresi detektovani su u svim susednim zemljama, pa se bojazan sama javlja. Inače, Srbija spada u zonu sa umerenom aktivnošću zemljotresa i najjači potresi koji su se u prošlosti dogodili u Srbiji bili su na svetskom nivou umereni do jaki. Najjači zemljotres koji je do sada zabeležen u Srbiji bio je 6 Rihtera.
Poslednji jači zemljotres u Srbiji se dogodio 3. novembra 2010. godine. Tada je epicentar zemljotresa od 5,4 Rihtera bio kod Kraljeva. Poginule su dve osobe, a kako se potres dogodio u urbanoj sredini i na maloj dubini, zabeležena je i velika materijalna šteta na području tog grada.
Centralna Srbija najtrusnija
Najtrusnija područja u Srbiji su dolina Zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, najviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevac, Mionica, Svilajnac i Paraćin, ali i Kopaonik, kao i Kosovosko Pomoravlje. Trusna su i područja ka granici sa Crnom Gorom, kao i šire područje Metohije, naričito ka planinskom lancu Prokletije.
Dakle, centralna Srbija je najtrusniji deo naše zemlje.
Kada je u pitanju Beograd, sama teritorija prestonice nije trusna, ali okolni zemljotresi i te kako mogu da zaljuljaju građevine i u Beogradu.
Najbliža seizmička područja Beograda su Mionica, Lazarevac, Valjevo, a to je na nekih oko 100 kilometara od Beograda i tu može da se desi zemljotresi jačine od 5 do 6 Rihterove skale.
U Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.
Zašto podrhtava istočna Srbija?
Tlo u Boru i Majdanpeku redovno se trese i to nije situacija samo sada, već dugi niz godina.
Što se tiče Bora i Majdanpeka to nije zemljotres, već podrhtavanje tla od miniranja od rudnika, ali da aparati registruju svako pomeranje, ali tek kad se obradi zna se da li je u pitanju zemljotres ili ne.
Treba li da brine pojačana seizmička aktivnost?
Kako je za Telegraf objasnila čuveni seizmolog Slavica Radovanović, pojačana seizmička aktivnost treba da se shvati kao upozorenje.
– Očigledno je svima, pa i seizmolozima, da se podiže seizmička aktivnost u našem regionu. Nakon niza godina, koji su prošli bez jačih potresa, na teritoriji Srbije su počeli da se dešavaju zemljotresi koji su jači od 3 stepena. Od Vranja, Kruševca, Paraćina, Svrljiga, kad se setite Mladenovca i drugih potresa koji su se dogodili u prethodnih godinu dana, postaje jasno da se sprema jači potres – objašnjava.