Stravične izjave dečaka osumnjičenog za masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar”.
Suđenje roditeljima dečaka ubice, kao i instruktoru iz streljane Nemanji Marinkoviću, počelo je danas u 10 časova u Specijalnom sudu u Beogradu. Svi s nestrpljenjem očekuju da saznaju da li će maloletni ubica svedočiti o masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar” i kako će odgovarati na pitanja.
Ranije izjave koje su mediji prenosili, a koje se pripisuju dečaku, izazivaju strah i šok među javnošću.
U jednoj izjava navodno je rekao:
“Ja sam levoruk, pucam levom rukom. Jednom rukom sam držao pištolj. Nisam imao nameru da ubijem sve učenike koji su toga jutra bili na času istorije, ali jesam planirao da započnem u razredu u koji idem. Cilj su mi bili učenici sedmog razreda generalno. Poneo sam 92 metka, imao sam želju da iskoristim svu municiju. Planirao sam sve dve ili tri nedelje, ali sam konačnu odluku doneo tog jutra. Želeo sam da to da uradim, da pucam na učenike”, navodno je izjavio on i dodao da ga je otac vodio u streljanu i da je bio ponosan na njega kako puca i koliko je precizan.
Naveo je da je ideju da počini masakr dobio dok je gledao na Jutjubu dokumentarac na tu temu:
“U 8.02 sam fotografisao oružje u dnevnoj sobi, uzeo sam ranac, ubacio oružje u njega i krenuo u školu. Planirao sam da zakasnim taj dan na prvi čas da bi deca bila u učionici. Nisam baš zacrtao, ali sam planirao da dođem baš pred kraj. Spisak sam napravio jer sam se osećao odbačeno i necenjeno. Odlučio da za tu prvu učionicu u koju bih ušao, da eventualno napišem imena, na primer dece za koju bi mi bilo, tačnije učenika, za koje bi mi bilo da kažem okej da ih pogodim, ali taj spisak se produžio na možda 22 ili 23 imena, tako da sam taj spisak odbacio i nisam želeo da se vodim po spisku, odnosno da imam neke individualce. Ne znam tačno o čemu sam razmišljao tada, ali voleo sam da izbegnem da pucam u neka lica sa kojima sam u dobrim odnosima”, izjavio je.
Takođe je naveo da se uspaničio pre nego što je počeo da puca:
“Nije mi bilo bitno da li je u pitanju devojčica ili dečak taj u koga pucam, prvo sam pucao u čuvara Dragana Vlaovića. Pre nego što sam počeo oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči da se vratim kući – rekao je on navodno i nastavio:
“Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije”.