Nakon što su članovi porodice nestali, policija je pokrenula istragu koja je trajala više od nedelju dana.
Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
Ubistvo porodice Đokić, koje se dogodilo u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine, potreslo je Srbiju i izazvalo veliku pažnju medija. Porodica, koja je nestala dok se vraćala iz Moravca u Aleksinac, postala je predmet intenzivne potrage, koja se ubrzo pretvorila u istragu ubistva.
Ova tragedija uključivala je ubistvo oca Gorana, majke Gordane i njihove ćerke Lidije.
Hronologija događaja
Istraga je počela kada su Đokići nestali, a sumnje su se uskoro usmerile prema Goranu Džoniću, rođaku porodice, koji se sve vreme pretvarao da je ožalošćen član porodice. Tokom istrage, policija je pronašla značajne dokaze, uključujući pištolj korišćen u zločinu, kao i velike sume novca koje su bile zakopane u voćnjaku njegovog sina.
Goran Džonić je uhapšen 21. oktobra 2021. godine, a ubrzo su mu se pridružila i njegova dva sina, kao i komšije, koji su bili označeni kao saučesnici.
Džonić je u policiji davao kontradiktorne izjave, tvrdeći da su dokazi protiv njega namešteni. Međutim, analiza DNK i video snimci koji su zabeležili njegove aktivnosti u vreme zločina dodatno su potvrdili njegovu umešanost. Na suđenju, sudija je rekao da su dokazi jasno pokazali njegovu krivicu, dok su Džonićevi pokušaji da umesto njega okrive druge propali.
“Nisam ja to uradio, hoću da se ubijem!”
Istraga je otkrila da je Džonić poznavao porodicu i lokalitet gde se zločin dogodio, što je dodatno komplikovalo slučaj. Prilikom suđenja, Džonić je pokazivao znake emotivne uzrujanosti, ali je njegovo ponašanje u sudnici dovelo do sumnje o njegovoj mentalnoj stabilnosti. Sud je presudio u korist tužilaštva, a on je na kraju izrazio negaciju svog dela, uzviknuvši “Nisam ja to uradio, hoću da se ubijem!”
Istraga i suđenje
Istraga je otkrila da je Džonić pre ubistva bio viđen kako se prevozi do mesta zločina, a svedoci su potvrdili njegovu prisutnost na ključnim mestima. Policija je takođe otkrila da su se Džonićeve tvrdnje o nevinosti srušile pred silnim dokazima koje je prikupila. On je kasnije osuđen na doživotnu kaznu zatvora za ubistvo, dok su njegovi saučesnici oslobođeni zbog nedostatka dokaza.