Za 50 godina tkiva će nestati, ostavljajući za sobom mumificiranu kožu i tetive.
Kada srce prestane da kuca, ono zaustavlja protok krvi, koja bi trebalo da prenosi kiseonik do organa i tkiva. Dakle, bez krvi, najaktivniji organi i tkiva koji gutaju kiseonik propadaju prvi. A rezultati su…vlažni. Jer ćelije koje čine te organe i tkiva su 70 odsto vode. Bez kiseonika koji bi ih održao u životu, ćelije se samouništavaju.
Do te noći u crevima počinje još gori proces. Imuni sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji inače pomažu u varenju hrane koju jedete. Prvo, oni putuju iz donjeg creva kroz tkiva, vene i arterije. U roku od nekoliko sati stignu do jetre i žučne kese, koje sadrže žutozelenu žuč, namenjenu razgradnji masti dok je osoba živa. Ali nakon što mikrobi jedu te organe, ta žuč počinje da preplavljuje telo, bojeći ga u žutozelenu.
Otprilike od drugog do četvrtog dana mikrobi su svuda. I oni proizvode toksične gasove, poput amonijaka i vodonik-sulfida, koji će se proširiti i uzrokovati da se telo ne samo da nadima, već i smrdi.
Zubi najsporije propadaju nakon smrti
Posle tri ili četiri meseca žutozelen ten je postao braonkastocrn jer su se krvni sudovi pogoršali do te mere da se gvožđe u njima izliva, postajući braonkastocrno dok oksidira. Takođe, otprilike u to vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu se odvajaju, tako da tkiva kolabiraju u vodenastu kašu.
Ali posle jedne decenije, s obzirom na dovoljno vlage, vlažno okruženje sa niskim sadržajem kiseonika pokreće hemijsku reakciju koja pretvara salo na butinama i zadnjici u supstancu nalik sapunu koja se zove grobni vosak. S druge strane, sušniji uslovi dovode do mumifikacije. Zato što tokom čitavog procesa razlaganja voda isparava kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima, uzrokujući da se osuše i pocrne, ili mumificiraju, piše Biznis insajder.
Za 50 godina tkiva će nestati, ostavljajući za sobom mumificiranu kožu i tetive. Na kraju će se i one raspasti, a nakon 80 godina u tom kovčegu kosti će popucati dok meki kolagen u njima propada, a ne ostavljaju za sobom ništa, osim krhkog mineralnog okvira.
Za vek poslednje kosti će se pretvoriti u prah. I ostaće samo najizdržljiviji deo tela – zubi.