Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 21. jula, obeleževaju praznik Svetog velikomučenika Prokopija. U pojedinim krajevima Srbije veruje se da je na ovaj praznik, po kom je grad Prokuplje navodno dobio ime, dobro sklopiti brak. Naime, Sveti Prokopije smatra se zaštitnikom mladenaca koje blagosilja i pohodi.
Naš narod veruje da se na dan Svetog velikomučenika Prokopija ne kopa i ne obavljaju sahrane, a u nekim delovima naše zemlje ranije se nije ni kupalo. Takođe, izbegavaju se svađe i psovanje.
Inače, ovaj svetac se smatra zaštitnikom dece, pa se valja pomoliti za njihovo zdravlje i dobrobit. Nekada su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom, a slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Život Svetog velikomučenika Prokopija
Sveti Prokopije je rođen u Jerusalimu; otac mu je bio hrišćanin, a majka neznabožac. Zvao se Neanije, a kada je odrastao primljen je na dvor cara Dioklecijana, gde je bio pri njegovoj vojsci.
Nakon odluke da protera hrišćane, Dioklecijan je poslao Neanija u Aleksandriju sa jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje sledbenike hrišćanske vere. Na tom putu jedne noći desio se jak zemljotres, a Neanije je čuo Božiji glas.
“Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ?”, upitao ga je glas, a zatim se u vazduhu pojavio presveti krst, od kristala, i od njega je došao glas: “Ja sam Isus raspeti, Sin Božji. Ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.
To je potpuno promenilo život vojvode Neanija koji je tražio da mu naprave krst kakav mu se ukazao, a umesto da krene u pohod na hrišćane, sa vojskom se uputio protiv Agarjana, i kao pobednik ušao u Jerusalim, gde je majci rekao da je postao hrišćanin.
Mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist, koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen. Upokojio je se 303. godine.