Od Milana Đorđevića (41) iz Niša, koji je nestao 10. juna na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini kod Niške Banje, nema ni traga ni glasa.
Četiri nedelje su prošle bez ikakvih vesti od Milana Đorđevića (41) iz Niša, koji je nestao 10. juna na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini, kod Niške Banje. Policija, gorska služba spasavanja, žandarmerija, planinari, porodica i prijatelji intenzivno su pretraživali teren, ali uprkos njihovim naporima, nisu uspeli da pronađu bilo kakav trag koji bi mogao da ukaže na njegovu sudbinu.
– Strašno, bez ikakvog traga, evo mesec dana. Sin i suprug su otišli opet gore na Bojanine vode. Idu jednom nedeljno obavezno, iako je sve pretraženo. Poludeli smo svi, više ne znamo šta ćemo. Nema nikakvog opipljivog traga – kaže za “Blic” Milanova majka Marica Đorđević.
Ona navodi da polažu nade da će u veštačenje Milanovih telefona, doneti neki novi trag.
– Rezultate veštačenja još nismo dobili iako je prošlo mesec dana. Čekalo se zbog napada na žandarma u Beogradu pa se nadamo da će da nas obaveste o nalazima iz telefona u toku ove nedelje. Inače, niko ništa ne priča. Ti telefoni možda kriju neki trag, tu je i službeni, njegov privatni. Sigurno ima neke razgovore, ne može da nema – kaže Marica.
Porodica nestalog Nišlije prolazi kroz pravu dramu, a najteže im je kada vide Milanovu malu decu.
– Žao nam je zbog ove njegove dece. Oni bi trebalo za sedam dana da idu na more, sve je to bilo završeno. Deca pitaju, šta da im kažu – ne idemo. Ćute. Rečeno im je da se tata izgubio u šumi. Deca sve znaju, ali ništa ne pričaju. A mi smo poludeli. Strašno, strašno – priča Marica.
“Ne gubimo nadu”
Majka nestalog Milana kaže da ne gube nadu da će ga naći.
– Ništa ne znamo, moramo da smo spremni na sve. Ne daj Bože. Ali ne gubimo nadu da ćemo da ga nađemo. Da se samo javi da je živ, pa ako je nešto izabrao neka ide, pa šta drugo da kažem. Ako imaš 40 godina, ti ne možeš nikom da zabraniš ništa. Ali on ovo da je uradio svojevoljno? Ne znam, ne znam. Pa evo baš je jedna doktorka zvala koja mu je bila profesorka, ona ga dobro zna i baš kaže – to je bio dečko za pelcer. I dobar, i pametan, i vredan, i radan. Ma sve je radio kako treba i sve, sve, sve – poverava se Marica.