Tokom svoje karijere bila je novinarka, urednica, književnica, dokumentaristkinja…
Snježana Mulić-Softić, urednica i novinarka Al Jazeere Balkans, preminula je nakon borbe sa teškom bolešću, potvrdila je njena porodica, prenosi Klix.
Tokom svoje karijere bila je novinarka, urednica, književnica, dokumentaristkinja… Za njom je ostao dubok trag koji svedoči o prepoznatljivom stilu pisanja, atraktivno ispričanoj priči, davanju glasa onima koje se baš često i ne čuje tako jasno i glasno.
Snježana je rođena u Sarajevu gde je završila osnovno, srednje i visoko obrazovanje, a u 1980-im, kad je Sarajevo proživljavalo najsvetlije trenutke svoga postojanja, postaje novinarka.
Iako je počela u zlatnim vremenima grada, novinarstvo kojem se posvetila nije se bavilo nimalo naivnim pričama jer se približavalo ratno zlo. U svom gradu ostaje i tokom opsade, u najtežim danima, ne odustajući ni tada od novinarskog poziva i pisane reči, jer istina se o opkoljenom Sarajevu morala čuti.
Tokom karijere bila je novinarka i urednica magazina BH Dani i Slobodna Bosna, radila je na Televiziji Hayat, a poslednjih 12 godina kao novinarka i urednica na portalu Al Jazeere Balkans. Kolumne je objavljivala i u više domaćih i stranih medija.
Autorka je nagrađene zbirke priča Sanduk po meri i romana Povratak. Njene priče uvrštene su u nekoliko antologija bosanskohercegovačke proze. Bila je članica PEN centra BiH.
Dobitnica je Novinarske nagrade “Srđan Aleksić”, koja se dodeljuje za profesionalno i kontinuirano izveštavanje o marginaliziranim i ranjivim grupama u bosanskohercegovačkom društvu kao i razvoj društveno-odgovornog novinarstva.
Nagrađena je i za najbolju priču o Srebrenici, dobila je i druge nagrade, bila je i društveno angažovana, a Društvo za ugrožene narode je 2006. godine nominovalo za Nobelovu nagradu za mir, u okviru projekta “1000 Peace Women”.
U obrazloženju nominacije Društvo je, između ostalog, napisalo da je bila prva novinarka iz Bosne i Hercegovine koja je, na početku 1996. godine, ušla u zapadni deo Mostara, koji je kontrolisalo Hrvatsko veće odbrane i tamo napravila reportažu iz tog dela grada. Osim toga, bila je i prva novinarka iz Sarajeva koja je ušla u Srebrenicu nakon rata.
Autorka je dva dokumentarna filma: Pismo preporučeno srcem je dokumentarni film o životu za vreme opsade u sarajevskoj opštini Novi Grad (film ima i francusku verziju i prikazan je u Francuskoj), dok dokumentarno-igrani film Jetimi govori o deci iz mešovitog braka tokom opsade Sarajeva.
“Al Jazeera Balkans ostala je bez novinarke kojoj nije bio problem napraviti tekst prebirući po sećanjima, pronaći sagovornike i interpretirati njihove probleme te ponuditi rešenja, boriti se za malog čoveka i poštovanje svih njegovih prava, ali i otputovati u bilo koji kutak bivše zajedničke države i doneti toplu ljudsku priču, pravu novinarsku reportažu kakve su danas retke – za primer drugima. Iskustvo koje je godinama sticala, uspešno je, kao urednica, primenjivala pripremajući, uređujući i objavljujući tekstove mlađih kolega, istovremeno ih podučavajući tajnama novinarskog poziva i svemu onom što ne piše u udžbenicima, čineći boljim njihove tekstove i stvarajući sadržaj koji će biti ono što medijska kuća u kojoj je do poslednjeg dana života radila i jeste – glas onih koji ga nemaju”, saopšteno je iz AJB.