Majka iz Škotske koja je mislila da je njen sin mrtav nakon što je nestao pre više od deset godina, doživela je čudo kada su joj javili da je živ.
Džojs Kertis je verovala da je Nikola preminuo jer ga nije videla niti čula bilo šta od njega još od 2010. godine. Poslednje što je znala je da on stopira po Francuskoj i Španiji, dok je za vreme pandemije strahovala da se razboleo i izgubio život, piše Dejli mejl.
Već ga je odavno “oplakala”, išla u crkvu, palila mu sveće za mrtve, kada primila telefonski poziv u kojem joj je rečeno da je on živ i da se nalazi u bolnici na jugu Francuske.
“Tog dana mi jezazvonio telefon, prvo je bila neka medicinska sestra koja mi je saopštila da je moj sin živ i da je u bolnici u Francuskoj, a onda sam čula njegov glas, rekao je “Mama, kako si, ovde tvoj Nikola”.
Tresla sam se od uzbuđenja. Nisam mogla da verujem. Mislila sam da je zbog kovida i svega što se dešavalo mrtav. Tugovala sam za njim. Moj sin je inače bio bolestan, imao je problema sa plućima, težak oblik astme. Kada su me zvali da kažu da je živ bila sam u šoku. Sve što sam mogla je da plačem ceo dan. To mi je ulepšalo Božić, pogotovo otkako je moj muž umro u junu”, rekla je ona u videu objavljenom na Fejsbuku.
Nikola je sredinom 2000-ih napustio svoj rodni grad Glazgov da bi proputovao Evropu nakon što je izgubio posao stolara. Rekao je majci da je stopirao i ona veruje da je neko vreme proveo živeći na ulicama Pariza, da nije imao smeštaj i da se zbog toga pogoršalo njegovo stanje. Odlučila je da prijavi njegov nestanak 2009. jer se jako dugo nije čula sa njim.
Godinu dana kasnije, Džojs je kontaktirao britanski konzulat u Parizu da je obavesti da je Nikola primljen u bolnicu u Francuskoj. Odmah je odletela da ga poseti sa svojim mužem, ali je to bio poslednji put da ga je videla u toj deceniji.
“Dobila sam pismo 2010. da je Nikola u bolnici u Francuskoj. Tada se već neko vreme vodio kao nestao. Nikad nam nije objasnio zašto se nije javio, gde je provodio vreme i šta se dešavalo. Već sam prijavila da je nestao ovde u Glazgovu prethodne godine nakon što godinama nisam čula ništa od njega. Ja i moj muž smo otišli da ga posetimo i ne mogu nikome da opišem kakav je to osećaj posle toliko vremena kada vidite dete za koje ste mislili da nije živo. Vratili smo ga kući, ali iz nekog razloga, ne znam zašto, jednostavno je ponovo nestao. To je bio njegov izbor, da ode i da prekine sa svima kontakt – kazala je Džojs.
Majka onda dodaje da joj je rečeno da će Nikola biti poslat kući kada se oporavi, kao i da ga je čekala kod kuće.
“Kada sam bila u poseti kod njega u Francuskoj, kupila sam mu cipele i druge stvari kako bi imao odeću za putovanje kući. Čekala sam ga, ali nikada nije stigao kući, više nije ni okrenuo broj. Sećam se da je tog dana padala kiša, bila sam uplašena kako će da prođe let zbog nevremena. Zvala sam sve aerodrome da vidim da li se ukrcao na let, ali nije bilo ništa od toga. Nikad više ništa nismo čuli. To je bilo poslednje što sam čula od njega do ponedeljka – objasnila je majka.
Džojs je primila šokantnu vest da je njen sin živ kada ju je britanski konzulat kontaktirao po drugi put, ponovo joj rekavši da je primljen u francusku bolnicu.
“Razgovarala sam sa njim telefonom. Izgleda zdravo. Pitala sam ga, “Dolaziš li kući Niki?”, a on je rekao “Da”. Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve prošao. Samo želim da ga dovedem kući – kazala je ona.
Džojs se sada sprema za put do Francuske, ali kaže da još uvek ne želi previše da se nada sve dok ne vidi svog sina.