Njena slika se poslednjih nekoliko dana viđa na gotovo svim društvenim mrežama. Lepa Pribojka Ana Spajić (36) našla se u centru pažnje nimalo lepim povodom. Od bola u stomaku stigla je do borbe za život, zbog non-hočkinovog limfoma koji brzo napreduje.
Ani je početkom prošle godine dijagnostikovan non-hočkinov limfom. U Srbiji je podvrgnuta svim mogućim raspoloživim terapijama koje joj nisu pomogle, a jedina nada je skupo lečenje u Nemačkoj za koje je potrebno sakupiti od 300.000 do 350.000 evra.
Anin brat Nemanja priča da su je bolovi u stomaku, koji su joj se pojavili u martu prošle godine, naterali da ode kod lekara.
– Ne znajući šta je uzrok, a pošto joj za bolove u stomaku nisu pomogli lekovi koje je uzimala, a to se desilo nekoliko puta, otišla je u Urgentni centar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Čak joj ni tamo nije pomogla terapija protiv bolova, pa su odlučili da joj urade skener, ultrazvuk i i sva ispitivanja. Tada je uočena tumorska masa za koju se nije ni znalo da li je maligna, pa je urađena iglena biopsija. Ustanovljeno je da se radi o non hočkinovom limfomu – priča Anin brat Nemanja:
– Taj prvobitni je bio indolentni folikularni. To je sporo rastući sa folikulom i gradus 3a. Znači, to je treći stadijum a bolest ima 4 stadijuma, što će reći da je bila u poprilično poodmakloj fazi.
Pitanje je, šta bi se desilo da se Ani nisu pojavili bolovi u stomaku. Nemanja tiho kaže: “Ko zna da li bi se javila lekarima…”.
Lepoj Pribojki koja godinama unazad živi u Beogradu u UKC Srbije su odmah počeli sa terapijom. Primila je nekoliko različitih, ali uprkos njihovoj agresivnosti, bolest napreduje.
– Prvo je primila ERČOP hemioterapiju koja je trebalo da traje od 6 meseci do godinu dana. Međutim, nakon tri ili četiri neuspele, lekari su izmenili terapiju pa su joj uveli drugu. Tada je Ana imala komplikacije, nakon što su joj u butini pronašli neko uvećanje. Mislilo se da je u pitanju osnovna bolest, ali na sreću, u Institutu za ortopediju “Banjica” ustanovljeno je da intramuskularni lipom – masno tkivo. Bilo je benigno, ali je to sprečilo dalji tok lečenja osnovne bolesti zbog operacije koju je imala – priča Nemanja.
Kada se malo oporavila od operacije, posle nekih mesec dana, nastavila je sa drugom, još jačom hemioterapijom u odnosu na prvu. I ona je trajala nekoliko meseci, ni ona nije dala rezultate, pa je Ana počela sa imunoterapijama, lekovima koji stimulišu imuni sistem.
– Kako ni taj treći pokušaj sa imunoterapijama nije uspeo, krenulo se sa off-label terapijom, koja se daje pacijentima kada ništa drugo nije doprinelo sprečavanju rasta, odnosno širenju bolesti. Stanje je, konačno, počelo malo da joj se popravlja. To je bio kraj 2023. i početak 2024. godine – kaže Anin brat.
Taman kada je Anin lekar mislio da će bolest biti u nekoj remisiji, da bi eventualno radili transplantaciju matičnih ćelija ovde u Srbiji, Ani su se opet pojavili bolovi u stomaku.
– Bila je stabilno, ako se može reći tako, i pod kontrolom nekih možda par meseci, malo duže. Onda joj se naglo, pre dve, tri nedelje, pogoršalo stanje. Opet su joj se javili bolovi u stomaku, ponovo joj je urađen skener… Pored bolova u stomaku imala je i bolove u pankreasu, što je bilo najkomplikovanije, jer je to organ koji nije operativan, ne radi se resekcija i ne sme posebno glava pankreasa pošto je je letalno u velikom broju slučajeva. Tada smo bili baš u strahu. Nismo imali dovoljno vremena. U suštini, kad su joj tada uradili skener, bukvalno je na izveštaju napisano da je progresija osnovne bolesti, da se hitno hospitalizuje, i Ana je sada u bolnici – s tugom priča njen brat Nemanja.
Ana je po struci inženjer tehnologije, i kako nam kaže njen stariji brat, bori se kao lavica.
– Ona je baš borac. Da se meni to desilo, ne znam da li bih bio toliko hrabar i da li bi izdržao. Sve je muški podnela. Sad je malo živnula kad su se ljudi uključili u akciju da pomognu. Probali smo da dopremo do što više ljudi zbog vremena koje nemamo. Mi ne znamo da li će se njoj stanje zakomplikovati za nedelju dana, a možda neće ni za mesec. Možemo samo da se nadamo da drži pod kontrolom i da ona što pre ode – rekao je Nemanja.
Koliki je Ana borac, govori i činjenica da je i ona sama u međuvremenu kontaktirala sa klinikama u inostranstvu, tražeći alternativu, ako joj se ovde ne pomogne. Tako su i došli do one koja može da joj pomogne.
– Ispostavilo se da najbolje intervenciju tim CAR-T ćelijama, tu personalizovanu imunsku terapiju rade u nemačkim klinikama. Čak i ostale zemlje u Evropi prime pacijenta, odrade uzimanje ćelija, te ćelije šalju u Nemačku, u komore gde se one modifikuju, pa onda i pacijenta šalju za Nemačku. Oni nama nisu dali jedinične troškove. Tri lekara su se javila i otprilike su svi rekli istu sumu – od 300.000 do 350.000 evra, odnosno nekih 40 miliona dinara. Toliko košta njeno lečenje. Dakle to nije mesečni trošak, ni nedeljni, već pretpostavljamo da su tu uračunali smeštaj u bolnicu, injekcije, imunoterapije, negu. Uglavnom to može da traje od 3 meseca do godinu dana, a može čak i da se ponavlja ako ne da rezultate.
– Terapija je poprilično uspešna. Kažu da više od 80 odsto pacijenata ima uspešnost odgovora, celokupnog ili delimičnog. Posle toga se sa terapijom nastavlja u zavisnosti od potrebe – kaže Anin brat i dodaje da samo još dve klinike u SAD rade ove terapije efikasnije, ali su u Americi troškovi lečenja basnoslovni.
Ani možete pomoći na nekoliko načina:
Slanjem SMS poruke 1675 na 3030
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001908731-57
Uplatom na devizni račun: 160-6000001909850-95
IBAN: RS35160600000190985095
Kurir.rs/Blic