Dečaka-monstruma, koji je u masakru 3. maja prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” pobio devet drugara i čuvara škole, obezbeđenje Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i policija nadziru u dva koncentrična kruga. Bezbednosne mere su jake, ali manje vidljive, zbog ostalih malih pacijenata ove klinike.
Nezvanično se saznaje da je ubici i dalje ograničeno kretanje.
– Hodnik u kojem je njegova soba je blokiran, tu nema prolaza, osim za mali broj zaposlenih klinike i policije, koja i dalje pokriva njegovu sobu. Uniformisani policajci su uklonjeni, sada su u bolnici i oko nje inspektori u civilu. Mere su iste, o svemu se vodi računa, samo što je nadzor sada manje vidljiv – pojašnjava obavešteni izvor.
On dodaje da nikakav ustupak monstrumu nije učinjen, iako s vremena na vreme pokazuje nervozu i bahatost.
– I dalje kao da nije svestan šta je učinio. On nema ni trunku kajanja, baš kao ni njegovi roditelji, što su pokazali na nekoliko suđenja koja su pokrenuta protiv njih. Psihijatrijsko veštačenje monstruma još nije zvanično predstavljeno na tim ročištima, a to se očekuje uskoro na osnovu zahteva suda. Kecmanović je do daljeg na ovoj klinici – dodaje izvor.
Mesecima dečak-monstrum pokazuje ravnodušnost i nezainteresovanost za sve što je učinio, a jedino što ga zanima jesu njegovi uslovi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, u kojoj se nalazi.
ČESTO HISTERIŠE
– Iako je svestan da se nalazi na klinici u kojoj su jasna i stroga pravila, ne odustaje od prohteva. Poslednje što je tražio sve prisutne je ostavilo u šoku, upravo zbog reči koje je izgovorio – podseća obavešteni izvor.
Dečak-ubica ne prestaje da divlja, verbalno napada zaposlene ove bolnice i često histeriše.
– Proglasite me ludim ili me pustite danas – rečenica je koju je dečak i nedavno uputio osoblju. Vidno iznervirano je to izjavio. Doktori su ostali u šoku – kaže izvor.
Zanimalo ga ko je bolji đak od njega
Kako nezvanično saznajemo, dečak-ubica se raspitivao o vršnjacima i đacima koji su išli s njim u razred, odnosno, zanimalo ga da li su bolji od njega.
– S obzirom na to da završila škola, on se raspitivao kakav je ko prosek imao na kraju školske godine, kao i ko je u “Ribnikaru” đak generacije. Ne zanima ga ništa drugo, osim toga da on bude najbolji – saznaje se.
Iz njega, takođe, često kulja mržnja prema majci, koja je povremeno nekontrolisana.
– On je majku jednog ubice iz dokumentarnog filma poistovećivao sa svojom jer je smatrao “da ona nema saosećanja za njegove probleme.” Zapravo, hteo je da pate majke njegovih ubijenih drugara, ali i njegova. Tu patnju, kao i krike uplašene i ranjene dece, video je kao neku vrstu kompenzacije za svoju duševnu bol – naveo je izvor.