Dečak (8) iz Minesote, ubijen je prošle nedelje, dok je pokušavao da zaštiti majku od oca nasilnika.
Amir Demarion Harden je 6. juna upucan u glavu i vrat, a 9. u istom mesecu je podlegao tim povredama, navodi se u saopštenju izdatom od strane Henepinske okružne medicinske službe, prenosi Law&Crime.
Na dan pucnjave, Daner Harden, otac dečaka, pušten je iz zatvora nakon što je platio kauciju zbog optužbi za porodično nasilje.
On se, navodno, vratio u porodični stan besan. Pokušao je da ubije suprugu pištoljem, ali je greškom ranio sina. Kada je shvatio šta je uradio, pucao je sebi u glavu. Dečak i otac nasilnik su ubrzo primljeni u dom zdravlja, a kasnije prebačeni u Henepinsku okružnu medicinsku službu sa prostrelnim ranama.
– Njegov otac je pokušao da ubije mene, ali je moj sin bio upucan umesto mene – napisala je neutešna majka dečaka.
Stravičnom zločinu svedočili su još četvoro braće i sestara.
– Amir je pokušao da otme pištolj iz očevih ruku. Vikala sam na njega da ode kod komšija. Odbio je i rekao ‘mama, ne ostavljam te!’ -dodala je i rekla kako ostala deca imaju traume koje će ih pratiti zauvek.
Prepoznavanje žrtve nasilja može biti izazovno jer mnogi ljudi skrivaju ili minimiziraju svoje probleme iz straha, srama ili zbog drugih faktora. Ipak, postoje neki znakovi na koje treba obratiti pažnju, kao i načini na koje možete reagovati ako sumnjate da je neko žrtva nasilja.
Znakovi da neko može biti žrtva nasilja:
Fizički povredi: Prisustvo neobjašnjivih povreda ili povreda koje se često ponavljaju može biti znak fizičkog nasilja.
- Promene u ponašanju: Promene u ponašanju kao što su povlačenje, nervoza, depresija ili anksioznost mogu ukazivati da osoba prolazi kroz neki oblik nasilja.
- Izolacija: Žrtve nasilja često se povlače i izbegavaju društvene situacije. Partner koji je nasilnik može pokušati izolovati žrtvu od porodice i prijatelja.
- Finansijska kontrola: Nasilnici često kontroliraju finansije žrtava, ograničavajući im pristup novcu ili prisvajajući njihovu imovinu.
- Emocionalno ponašanje: Nasilnici često koriste emocionalno manipulativne taktike poput ponižavanja, vređanja ili pretnji kako bi kontrolisali svoje žrtve.
Kako reagovati ako sumnjate da je neko žrtva nasilja:
- Budite podrška: Pristupite osobi s pažnjom i empatijom. Nemojte je osuđivati ili kriviti za situaciju u kojoj se nalazi.
- Ponudite pomoć: Pitajte osobu kako možete pomoći i budite spremni da je podržite u pronalaženju sigurnog utočišta ili traženju profesionalne pomoći.
- Preporučite resurse: Upoznajte osobu sa resursima kao što su telefonske linije za podršku, sigurne kuće ili organizacije koje pružaju pomoć žrtvama nasilja.
- Poštujte granice: Ako osoba ne želi da priča o svojoj situaciji ili ne želi pomoć, poštujte njene granice. Nemojte je pritiskati ili forsirati na bilo koji način.
- Prijavite nasilje: Ako sumnjate da je neko u opasnosti, ne ustručavajte se da prijavite nasilje nadležnim organima ili organizacijama za zaštitu žrtava.
Važno je biti obazriv i taktičan u pristupu kako biste osigurali da osoba koja je žrtva nasilja oseća podršku i razumevanje.