Pevaču je porodica bila najveća podrška u ovoj misiji. Uspeo je da ostvari cilj i da pomogne deci oboleloj od najtežih bolesti.
Pevač Nikola Rokvić je 22. maja završio svoj humani i izuzetno težak put. On je stigao do cilja, do Egine, gde se poklonio Svetom Nektariju u veličanstvenom Hramu.
Na početku putovanja je sa suprugom, Bojanom Rokvić, osnovao fondaciju “Porodica” koja je za ovih mesec dana skupila 31 milion dinara za lečenje dece koja boluju od najteže bolesti. Sav novac koji je Rokvić skupio za vreme hodočašća biće doniran dečijim odeljenjima onkologije u Beogradu i Nišu.
Na cilju ga je dočekala porodica i njihov susret je bio veoma emotivan. Mališani su mu poleteli u zagrljaj, a Rokvić je i zaplakao.
– Gde ste tatini? – rekao je pevač sa suzama u očima.
Potom je majku Slavicu pozdravio rečima:
– Majko, nisi brinula? – rekao je Nikola dok mu je ona dala pogaču i so.
Ovi detalji iz manastira Svetog Nektarija su svima promakli.Nikola Rokvić / Izvor: Youtube printscreen/Blic
Prva izjava kada je stigao do cilja
Podsećamo, Nikola je podelio svoje prve utiske o svojoj misiji kada je stigao do cilja.
– Ne znam, još sam pod velikim utiskom. Čudesan dan, ovo je posle rođenja dece i tih velikih stvari, jedan od najvećih dana u mom životu. Toliko ljubavi, radosti, milosti, Božijeg blagoslova, blagodati koje sam video, i najdivnije je to što mi je Gospod dozvolio da to prenesem i ljudima i na tome sam najviše zahvalan – rekao je Rokvić na početku.
Na pitanje šta mu je prvo prošlo kroz glavu kada je stigao ispred manastira, pevač je odgovorio.Nikola Rokvić / Izvor: Youtube printscreen/Blic
– Stigao sam, stigao sam. Vratio sam se u trenutak kada sam dao zavet Svetom Nektriju da ću doći, bio sam ponosan i radostan. Nekako, ovo je put koji je životni put, verujem da ću biti bolji čovek od ovog puta. Nadam se da će i drugi ljudi isto, pošto sam video koliko su pratili i davali podršku, da će i oni krenuti putem bogotražnje i putem ljubavi – rekao je Nikola za “Blic”.
Ogrnut srpskom zastavom ušao u manastir
Podsetimo, Nikola je bosih nogu i sa ogrnutom srpskom zastavom ušao u manastir i poklonio se moštima. Poljubio je ikonu i ispoštovao sve običaje, dok je na leđima nosio obeležje Srbije.
Zatim je održana i služba, a Nikola je bio na ivici da zaplače, sve vreme držeći se za grudi.