Stručnjak dodaje da seizmička aktivnost traje do decembra i da ćemo tek videti da li će i sa kojom jačinom zemljotresi pogoditi naše područje
Iako stručnjaci ističu da je veoma teško tačno odrediti kada bi moglo da dođe do zemljotresa, neki izvori sugerišu da je rizik od jačih zemljotresa, poput onog u Vranju, veći tokom jeseni i proleća na našim prostorima.
Sa tom konstataciom složio se i meteorolog Ivan Ristić koji je za Alo! dodao da su najtrusnija područja u Srbiji i samim tim, najrizičnija, centralna Srbija, Kopaonik, kao i svi brdoviti i planinski tereni.
Seizmolozi takođe upozoravaju da postoji značajna mogućnost da Srbiju pogodi zemljotres magnitude oko 5 stepeni po Rihterovoj skali, ali tačan trenutak tog događaja nije moguće precizno predvideti.
– Na osnovu analize podataka od šezdesetih godina do danas, vidljivo je da su zemljotresi češći tokom jeseni i proleća u našem regionu. Svake jeseni beležimo potrese jačine oko 4 stepena po Rihteru. Zanimljivo je da su u jesen zemljotresi učestaliji u Hrvatskoj, dok su u proleće češći u Bosni i Hercegovini – napominje Ristić.
Dan kad je Tašmajdan pukao napola
– Najjači zemljotres u modernoj istoriji pogodio je Srbiju 24. marta 1922. na dan kada je te godine počinjalo proleće. Epicentar mu je bio u Lazarevcu, ali se osetio u čitavoj Srbiji. Seizmolozi kažu da je u Beogradu “Tašmajdan pukao na pola” i da je njegova jačina bila 6 stepeni Rihterove skale – navodi Ristić za Alo!
Dodaje da seizmička aktivnost traje do decembra i da ćemo tek videti da li će i sa kojom jačinom zemljotresi pogoditi naše područje. Još jedna zanimljivost jeste da je tokom ovog perioda Aurora borealis vidljivija na našem nebu, što smo nedavno imali priliku da primetimo.
Polarna svetlost je, prema Ristiću, takođe češće prisutna u proleće i jesen, ali zašto je to tako, još nije objašnjeno. Statistički podaci, međutim, pokazuju ovaj trend, zaključuje on za “Pink”.
Meteorolog Ivan Ristić izjavio je u emisiji Global fokus da zemljotresi koji su se dogodili u Turskoj i Siriji teško mogu da se dogode kod nas, pre svega zbog mnogo jačeg trusnog područja.
On je pojasnio da se u Srbiji dešavaju zemljotresi jačine do 6 stepeni po Rihteru.
„Mi nismo toliko trusno područje. Za zadnjih 100 godina smo imali deset zemljotresa preko 5 po Rihteru, a to nije strašno“, istakao je Ristić i dodao da se kod nas zemljotresi najčešće dešavaju u proleće i u jesen.
„Zemljotres od 7,8 po Rihteru je baš jak zemljotres. Svi zemljotresi koji su preko 7,5 po Rihteru su katastrofalni. Simptomatično je da se javljaju dva zaredom preko sedam i po, a to se retko dešava. A kada se desi tako nešto, imamo, 100, 200 naknadnih malih potresa. Sve građevine koje su uzdrmane, imaju veliku šansu da padnu same od sebe“, kaže Ristić za N1.
Dodaje da je epicentar zemljotresa bio „plitko“, oko 10 do 15 kilometara ispod zemlje, i da je to prouzrokovalo velika oštećenja. Da je kojim slučajem epicentar bio na većoj dubini, bila bi manja oštećenja na infrastrukturi.
„U celom svetu je došlo do porasta broja zemljotresa… Na svakih pet, šest dana pričamo o nekom zemljotresu. i to se dešavaju baš jaki zemljotresi. Baš nije šala“, naveo je Ristić.
Kaže da je teško očekivati da se zemljotresi ovakve jačine dogode kod nas.
„Kod nas idu do 6 po Rihteru, i ne očekuje se nešto preterano više od toga. To je isto jako, ali nije kao ovo što se desilo danas. Analizom podataka dobijate da se zemljotresi od 5 do 6 po Rihteru dešavaju uvek na proleće ili jesen. A manji zemljotresi se dešavaju svakodnevno“, kazao je Ristić.
Ukazuje da zemljotresi koji su se skoro desili kod Bora, a koji su buili jačine preko 2 po Rihteru, mogu i da budu posledica miniranja tla, koja se tamo vrše.
„Ljudska aktivnost može da uzrokuje zemljotrese do 2 po Rihteru. Te eksplozije bombi mogu da prouzrokuju to“, upozorio je gost N1.
Kaže da ulazimo u period kada je veća mogućnost za zemljotres, to je mart, i da po njegovim proračunima, tada se dešavaju najjači zemljotresi u Srbiji.
„Najači zemljotres koji je bio blizu Beograda se desio u Lazarevcu, 1922. godine, pre 101 godine, i bio je 24. marta. Baš tačno kada je počelo proleće. Taj zemljotres je bio toliko jak da je Tašmajdan pukao na pola. Dakle, iako je bio u Lazarevcu, jako se osetio i u Beogradu“, otkrio je Ristić.