Čak i najprekaljeniji veterani iz policije, koji su prošli nebrojeno uviđaja i radili istragu najbrutalnijih zločina, nisu ostali ravnodušni nad slučajem nestanka i ubistva Danke Ilić, devojčice koja bi u maju napunila dve godine, da nije ubijena 26. marta. Takav je i Dragiša Remović, bivši inspektor Odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije koji je objasnio do kada će trajati potraga za telom male Danke (2).
Osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić (2) iz Banjskog polja kraj Bora nalaze se u pritvoru, ali policajci, vatrogasci-spasioci, pripadnici Gorske službe spasavanja nastavljaju pretragu terena u potrazi za Dankinim telom. Pregledana je deponija na kojoj je, kako je jedan od osumnjičenih priznao, bačeno telo nesrećne devojčice pošto su je Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50) udarili kolima u Banjskom polju. Potom su je stavii u automobil, a kada su shvatili da je devojčica još živa, usmrtili su je.1 / 5 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
Nakon dva dana, kako su najviši policijski zvaničnici objasnili, osumnjičeni su devojčicino telo premestili sa deponije na drugu lokaciju. Rade i Dalibor Dragijević, otac i brat jednog od osumnjičenog, u subotu su privedeni zbog sumnje da su im u tome pomogli. Međutim, Dalibor je preminuo u policiji, a informacija o tome gde je devojčicino telo, do danas je ostala nepoznata.
„Vrlo mi je teško da čitam vesti o tom slučaju, steže mi se srce, imam knedlu u grlu“, kaže bivši inspektor Remović, a u pitanju je čovek koji je u karijeri video i doživeo stvari koje obični ljudi vide samo u filmovima. Kako je dobro upoznat sa policijskim procedurama, objasnio je šta će se dogoditi ukoliko se telo ne pronađu, odnosno da li će potraga biti obustavljena.
„Potraga za Dankinim telom, zapravo, nikada neće prestati. Ne postoji neki rok u kome se potraga obustavlja. Osobe, žive ili mrtve, zauvek ostaju na listi nestalih i za njima će policija nastaviti da traga. Jedino što će se verovatno dogoditi da će potraga biti nastavljena smanjenim intenzitetom, ali sigurno neće prestati“, objašnjava Remović.1 / 10 FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ
Po njegovim rečima, za istragu, a potom i sudski postupak, telo nije ni potrebno, naravno, ukoliko ima drugih materijalnih dokaza koje tužilaštvo može da izvede.
„To da „nema tela – nema dela“, više ne važi, ta vremena su prošla. Evo, konkretno, u slučaju suđenja grupi Veljka Belivuka nemate tela, ali imate druge dokaze, imate svedoke saradnike, pronađeni su DNK tragovi žrtava. U ovom slučaju ne postoji nikakav „insajder“ – svedok saradnik, a svako ko je potencijalni svedok, da je video telo devojčice, postao je saučesnik jer to nije prijavio policiji. Ipak, čak i bez tela oni mogu biti osuđeni, ukoliko postoje drugi materijalni dokazi. Važno je da ih istraga „veže“ za mesto i za žrtvu. Ukoliko na kolima ili u kolima bude pronađeni tragovi njene DNK, to može biti ključni dokaz za istragu, jer nema drugog racionalnog objašnjenja za biološke tragove malene u vozilu“, objašnjava bivši inspektor PU Beograd.