Završava se četvrti dan potrage za nestalom devojčicom Dankom Ilić, a sve više ljudi sumnja u mnoge stvari u vezi ovog slučaja.
Na “Kurir” televiziji gostovali su forenzičar Časlav Ristić, klinički psiholog Spomena Milačić i novinar Mladen Radulović koji su govorili o potrazi za nestalom devojčicom Dankom Ilić (2). Da podsetimo, u Srbiji je prvi put pokrenut sistem “Pronađi me” u utorak 26. marta kada je u 13:45 časova nestala Danka Ilić koja je na sebi imala crne patike, ljubičaste pantalone i maslinasto zelenu jaknu u Banjskom Polju.
“Policija se vratila na to mesto posle svega, a ja lično smatram da dete nije na tom terenu jer je policija dva dana pretraživala teren. Ne samo policija, već svi ti ljudi, sistemi, kamere, dronovi… Sve je to dignuto na najviši stepen. Policija se vraća na teren iz razloga da ne bi slučajno propustila neki detalj. Policija neće da rizikuje, zato hoće najdetaljnije da pretraži sve. To se desilo i pre neki dan kada su rekli da prekidaju potragu na tom terenu, ali se pojavila informacija da istraga kreće i u drugom pravcu. To znači da kada su pretraživali taj teren došli do nekog saznanja, za koje mi ne znamo, i zato su preusmerili svu tu istragu na druge. Dakle, preslušali su telefon, obavili razgovore, nešto je tu što se ne slaže u njenoj priči, pa su usmerili istragu tom pravcu, za koji se nadam, da će policija izaći sa informacijama da li je devojčica tamo ili ne. Ono što ja kao forenzičar imam da kažem je da je lice mesta i sve što je rađeno bilo loše. Zato što, kada su se tamo, na licu mesta, pojavili ljudi, oni su slobodno šetali oko kuće, a to se ne radi tako. Ako se smatra da je to mesto zločina i mesto gde je prijavljen nestanak, to je trebalo da se obezbedi i da se ne puštaju ljudi jer će uništiti tragove, fizičke ili biološke. Jako je važno da forenzičari dođu prvi, oni znaju da čitaju tragove, pa bi oni rekli da je devojčica bila ili nije tu, mogu da vide tragove guma. Hipotetički, ako je neko čekao dete u žbunu, pregledom se može naći nešto, poput opuška od cigareta i eto ga DNK profil od izvršioca”, kazao je Ristić.Milačič je komentarisala opis majke kako je ušla u kuću ili automobil da uzme vodu. Smatra da tu počinju sve nelogičnosti koje je iznela i Maja Jovanović, generalni sekretar Biroa za borbu protiv trgovine ljudima.
“Bojim se da taj niz nelogičnosti kreće od same njene odluke da dovede decu tu. Dakle, čini mi se da je izjava majke bila da se deca istrče. Da se istrče oko kuće koja je okružena šibljem, to nije teren za istrčavanje deteta koje je tek prohodalo. Da se istrči oko kuće od koje nema ključ, a to je dete koje je tek prohodalo, dakle nema kondicije, tom detetu treba užina, da legne, a onda je mama došla i parkirala tako da bude skrajnuta i došlo je do momenta da detetu treba vode. Moramo da znamo da retko koja mama izlazi iz automobila sa dvoje dece, retke su mame koje neće poneti vodu sa sobom, odnosno nije ponela ništa za sobom, a u totalno su nepoznatom kraju. Mame nose vodu čak i kada idu na neku šetnju sa decom, čak iako imaju da je kupe na svakom ćošku. Ovde se otišlo bez vode i onda se vraća po vodu, dakle mama se uvek okreće tako da dete bude u perifernom vidu, opet jedna nelogičnost. Totalno je zanemarila dvogodišnje dete koje se nalazi u nepoznatom okruženju. Dete nikada nije tamo bilo. Da li je moguće da to dete nestane za tako kratak period, ne daj Bože da je dete upalo u neku rupu. Dete koje je tek prohodalo ne ide pravolinijski, a i dete koje je u nepoznatom pre će hodati ka mami ili će gledati da bude u njenoj blizini. Nije isključeno da dete može da krene ako je neko treće lice poslalo neki signal. Svakako, i da dete potrči ka nepoznatom, veća je verovatnoća da će pasti pre nego što stigne do tamo”, rekla je Milačić.
“Mi ne možemo da znamo da li su oni preduzeli forenzičarske radnje, pre nego što je mnogo ljudi tamo pristiglo. Takođe, ovo nije ličilo na klasičan zločin, pa su ljudi došli da traže gde god su mogli da priđu. Ispitivali su teren, grane, šiblje, rupe, potoke… Međutim, više od 500 ljudi je učestvovalo, dakle pretražen je svaki kvadratni centimetar, a ako gomila ljudi od 100 kilograma nije upalo, sigurno nije ni devojčica. Defitnitivno je utvrđeno da se dete ne nalazi tamo i to je bitno u ovoj fazi istrage jer može da ukaže na to da je dete živo. Kuća je neuslovna, a čak i da jeste, bila je zaključana. Nije bilo potrebe do nje doći. Otmica je isključena zato što, koja je verovatnoća da se majka udalji na jedan minut, na kraju jednog naselja, pored grada, na kraju puta i da u tom momentu nalete otmičari. To je praktično nezamislivo”, izjavio je Radulović. (mondo)