Slađana Milošević, rokerka koja je rušila sve tabuje, napustila nas je posle lavovske borbe sa teškom bolešću. Nikada nije pristajala na kompromise, trudila da se žene imaju što bolju poziciju u društvu. Uvek je tragala za pravim i iskrenim emocijamakoje su joj bila glavna vodilja u životu.
Rođena je 3. oktobra 1955. godine u Beogradu. Odmalena se videlo njeno interesovanje za muziku, a već kao devojčica krenula je na časove klavira. Smatra se jednom od ikona jugoslovenskog crnog talasa, a svoj prvi veći uspeh imala je već krajem sedamdesetih.
– U školi sam uvek imala problema. Ja nikada nisam morala da učim, dovoljno mi je bilo da sedim na času i zapamtim. To je svima smetalo, plus što sam bila u muzičkoj školi i takmičila sam se. Bila sam talentovani violinista. Učila sam od najboljih – govorila je gostujući u emisiji “Sceniranje”.
Svoju porodicu nazivala je “porodica ludih naučnik”.
– Moja mama je pedagog, predavala je srpski. Čak je i meni predavala nekoliko meseci, ja sam bila velika žrtva moje mame. Morala je da prikaže đacima da smo svi jednaki. Jednom sam otišla do katedre da je pitam da mi zareže olovku, onda je mama vikala da izađem iz učionice. Kod kuće sam dobila grdnju. Nisu me tukli roditelji, bila sam preterano dobro dete. Sad me je to stiglo. Meni je drago što je tako. Kada učimo decu da budu gruba i nametljiva, mi remetimo njihovu prirodu, treba pustiti čoveka da se razvija. Vršnjaci su me voleli kada je neko drugi morao da uradi umesto njih. Trenirala sam karate, imam plavi pojas – rekla je Slađana pa otkrila da su svi u njenoj porodici matematičari:
– Moj deda je stalno eksperimentisao. Uzeo je jedan plac, mi smo porodica ludih naučnika. Naravio je laboratoriju i moj tata je otišao kod dede, i kad se vraćao kući caklele su mu oči. Deda je voleo da pravi napitke.