Otac Ognjena Amidžića, Zoran Amidžić, bio je novinar koji je u ubijen na Baniji u Hravatskoj
Ognjen Amidžić period osnovne škole pamti kao najlepši. Odrastao je u brižnoj porodici. Otac mu je bio novinar, a majka je radila u fabrici.
– Moje odrastanje je bilo divno, čitavo sećanje na to mi je baš, baš lepo. Evo, sad kad zamislim. Školovanje mi je bilo fantastično, naročito osnovna škola. Znači, stvarno mogu da se pohvalim time. Odrastao sam u divnom okruženju i u divnoj porodici, tu je uvek bilo puno neke pozitivne energije, uvek veselo, vedro. Ne znam kako da opišem to, možda sam rođen s nekom pozitivnom energijom, s tom nekom veselošću, pa se to prelilo na okolinu i sad, kad me pitaš o detinjstvu, mogu jedino da ti kažem da me za taj period vezuju najlepše uspomene. Period od rođenja pa do kraja srednje škole ne bih menjao – rekao je voditelj i istakao da je prednost odrastati u maloj sredini.
– Odrastati u manjoj sredini, kao što je Šabac, ima mnogo više prednosti od odrastanja u velikom gradu, na primer ta druženja, priče, doživljaji, mudrosti. To ne možeš imati u gradu. Bar ja tako mislim. Svuda sam išao pešaka, pet minuta do osnovne i osam do srednje škole, ne gubiš vreme u prevozu koje bi izgubio u većem gradu, kapiraš? Pa onda oni momenti kad ti baka i deka skoknu pa te čuvaju, pa preko kuće, sporta, sve do društva iz škole, stalno smo se igrali i bilo je posebno. Toliko je tih uspomena da ne mogu sad, kad me pitaš, da izdvojim jednu, da se sad nečega posebno sećam. Sećam se da mi je bilo lepo – ispričao je Ognjen.
Voditelj je ostao bez oca u šesnaestoj godini života, kada je 9. oktobra 1991. godine na Baniji u Hevatskoj surovo ubijen dok je obavljao novinarski zadatak sasvojim kolegama.
Zoran je imao zadatak da izveštava sa banijskog ratišta.
Iz zasede, sa 200 ispaljenih metaka u automobil, ubijen je on, urednik dopisništva RTS-a Šabac, kao i njegove kolege: Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca. Ulica iz koje su krenuli na poslednji novinarski put od pre tri godine nosi njihova imena, a ispred medijske zgrade u “novinarskom kvartu sećanja” podignut je spomenik kolegama.
– U jedan sat posle ponoći policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen – rekao je Ognjen.
Izvor: Informer.rs