Džej Ramadanovski, legenda narodne i kafanske muzike, preminuo je u 57. godini života, ostavljajući neizbrisiv trag u muzičkom svetu.Kralj Dorćola imao je toliko interesantnu životnu priču da je po njoj snimjen i film. Od sitnog lopova i šibicara postao je legenda narodne muzike koju je ceo region znao
Pevaču tokom čitavog života mnogi nisu verovali da je ime pod kojim se proslavio zapravo bilo njegovo pravo ime. Iako je javnost bila sklonija da ga prepozna po umetničkom pseudonimu, istina je da mu je majka dala ime Džej pošto je pronašla inspiraciju u stripovima, naišavši na junaka sa istim imenom. Ovaj neobičan izbor bio je samo jedan od elemenata koji su doprineli njegovoj autentičnosti.
Međutim, uprkos prvobitnom skepticizmu, Džej Ramadanovski je postao poznat ne samo po svom neobičnom imenu već i po nadimku “Kralj Dorćola”. Taj epitet nije došao slučajno, već je odražavao njegovu izuzetnu popularnost među ljubiteljima narodne i kafanske muzike. Svojim izvođenjem, pesmama ispunjenim emocijom i neponovljivim šarmom, uspeo je da osvoji srca mnogih.
Nažalost, vest o njegovoj smrti u nedelju, u 57. godini života, potresla je njegove obožavaoce širom zemlje. Osim po muzičkom nasleđu, Džej će ostati upamćen i po svojoj ličnosti. Oni koji su imali sreću da ga upoznaju svedoče o njegovoj simpatičnosti, toplini i iskrenom osmehu koji je uvek nosio sa sobom. Bio je čovek pun duše i života, čije je prisustvo ostavljalo neizbrisiv trag.
Njegova muzika će nastaviti da živi kroz generacije, podsećajući ljude na vreme kada je “Kralj Dorćola” vladao muzičkom scenom i ostavljao neizbrisiv pečat na srcima svojih fanova. Džej Ramadanovski će zauvek ostati nezaboravan lik u svetu muzike, a njegovo nasleđe će živeti kroz njegove pesme i sećanja onih koji su imali privilegiju da ga upoznaju.
Detinjstvo
Rođen je u Beogradu 29. maja 1964. godine, kao jedino muško dete u višečlanoj romskoj porodici obućara Mazlama i radnice Gradskog zelenila Barije Ramadanovski. Porodica Ramadanovski potiče iz opštine Resen u Severnoj Makedoniji, čime je utemeljena njihova veza s tradicijom i kulturom. Njegovo detinjstvo obeležile su rane godine provedene u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu.
Foto: Srbija Danas
Nakon razvoda roditelja, Džej je izvesno vreme proveo živeći s bakom s majčine strane. Međutim, usled sklonosti ka maloletničkoj delinkvenciji, tokom adolescencije je boravio u domovima za vaspitanje dece i omladine. U tom periodu, sticao je veštine u auto-lakirerskom zanatu, pokazujući talenat i spremnost za učenje.
Nakon odsluženja vojnog roka, Džej je dobio posao u Industriji poljoprivrednih mašina “Zmaj”, ali se nije zadržao dugo. Život na ulici i sitni kriminal privukli su ga ponovno, a istovremeno je amaterski počeo da se bavi muzikom. Njegova priča o usponu iz teških početaka i suočavanju s izazovima života postala je neizostavan deo njegove biografije, čineći ga još snažnijim simbolom uspeha i prepoznatljivosti.
Kralj Dorćola
Odrastajući na Dorćolu, kraju koji je oduvek nosio famoznu reputaciju, slavni pevač Džej Ramadanovski suočavao se s izazovima koji su oblikovali njegovu mladost. Počeo je da se bavi šibicarenjem, tražeći izlaz iz teške svakodnevice. U mladosti je često bežao od kuće, provodeći mnogo vremena na ulici, okružen izazovima i nevoljama koji su karakterisali život na marginama društva.
Muzika, iako je došla kasnije, predstavljala je prekretnicu u njegovom životu. U jednom trenutku je prepoznao svoj talenat i strast prema muzici, što mu je pružilo alternativu i izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazio. Ipak, njegovo detinjstvo na Dorćolu ostavilo je dubok trag.
U emisiji “Balkanskom ulicom”, Džej je otvoreno podelio svoje iskustvo: – Nisam bio kriminalac, ali bio sam delikvent. Nikada nisam nikog povredio, jednostavno sam morao da se snalazim u životu. Boli me sećanje na ‘sivi dom’. Uveče, kad legnem, kroz glavu mi prolaze razne slike iz prošlosti.
View this post on Instagram
A post shared by Dzej Ramadanovski (@dzej_ramadanovski)
Posebno emotivno svedočenje daje u vezi sa vremenom provedenim u popravnom domu. – Često sanjam popravni dom. Za sve vreme mog boravka tamo, majka me nijednom nije posetila, dolazio je samo otac. Ponekad zaplačem zbog toga. Ove reči otkrivaju ne samo teške trenutke iz prošlosti već i duboku emotivnost i ranjivost umetnika koji je uspeo da se izdigne iz izazova mladosti i pronađe svoj put kroz muziku.
Po napuštanju doma popravio je odnos sa majkom. Kao najlepši koncert u karijeri izdvojio je onaj na Tašmajdanu 1991. godine. Jer je ona bila tu.
– Tada sam dobio najlepši aplauz u životu, kad mi je keva izašla na scenu. Nikad mi nije došla u posetu u dom, ali kad je stala tako ispre, sa cvećem… Bila je poštena žena, nije mi dala da šibicarim, lupala mi je šamare zbog toga – pričao je Džej.
Vaspitne metode nisu odmah urodile plodom. Ipak, uspeo je u životu, kako kaže njegov veliki hit.
– Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili, pričao je Ramadanovski.