Vest da je učesnik ijaliti programa “Elite”, Marko Janjušević Janjuš, 25. decembra je napustio Belu kuću zbog gubitka svog rođenog brata Mihajla, koji je izvrširo samoubistvo, potresla je čitavu Srbiju. Da do ovakvih tragedija ne bi dolazilo važno je da kada se suočimo s osobom koja ima samoubilačke namere, ključno je pružiti podršku i aktivno slušati, izbegavajući osuđivanje ili davanje saveta. Potrebno je podsticati dijalog, izražavati iskrenu zabrinutost i podsećati je da nije sama. Takođe, važno je prepoznati znakove samoubilačkog ponašanja i, ukoliko postoji neposredna opasnost, odmah kontaktirati hitnu pomoć i stručnjake za mentalno zdravlje
Bivši košarkaš i bivši učesnik rijaliti programa “Elite”, Marko Janjušević Janjuš, 25. decembra je napustio Belu kuću zbog gubitka svog rođenog brata Mihajla, koji je izvršio samoubistvo. Janjuš je lično ispratio svog brata na poslednji počinak u njihovom rodnom Prijepolju, izražavajući otvoreno svoju bol i slomljenost usled tragedije koja je zadesila porodicu.
U nedavnom izlaganju, Janjuš je delio svoje razmišljanje o mogućim motivima ovog tragičnog događaja i priznao da je kod njegovog brata došlo do trenutnog emocionalnog sloma, opisujući situaciju kao trenutni prelom u njegovoj psihi.
Da do takvih slomova ne bi došlo, važno je obratiti se stručnjacima za mentalno zdravlje, ali postoji i niz koraka koje možemo preduzeti kako bismo pomogli nekome kod koga prepoznajemo suicidne namere.
Prvo i najvažnije, važno je aktivno slušati i pokazati empatiju. Dijalog sa osobom može pomoći da se izrazi, a važno je izbegavati osuđivanje ili davanje saveta koji zvuče kao rešenje problema.
Samoubilačke namere mogu proizaći iz različitih životnih izazova s kojima se suočavamo i koje ne možemo adekvatno savladati. Gubitak voljene osobe, neuspešna veza ili karijera mogu dovesti nekoga do očaja i odluke da okonča sopstveni život. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se procenjuje više od 700.000 samoubistava širom sveta. Često, iako prepoznamo nekoga s suicidalnim mislima, možda se osećamo nesigurnima kako im pružiti podršku.
Foto: Srbija Danas
Mogući motiv samoubistva
– Ma nije se ništa brate dešavalo. Veruju mi da ni ja ne znam ni za jedan njegov problem. Nešto mu je puklo u glavi, imaš takvih slučajeva koliko hoćeš, ja nisam znao ništa i niko od nas, jednostavno mu je tako naišlo u glavi, nije imao nijedan problem. Ima takvih slučajeva koliko hoćeš, možeš da si najsrećniji čovek, da imaš sve, kad ti tako dođe u glavi… ko zna koja je to muka, brate. Šta će kukavica – istakao je Janjušević, pa dodao da je najgore njegovoj majci koju je pokojni mIhailo najviše voleo:
– Zamislite kako je našoj majci. Ništa nije slutilo na to. Dopisivao se i sa majkom taj dan, sve normalno joj je pisao. Tetka je došla po mene, kad su me izveli iz rijalitija, čim sam je video znao dam da je neko sranje. Nešto su mi moji gurali u usta da se smirim, neke lekove. Ta noć mi je gora, nego onaj dan kad sam mu kupovao šta će da obuče. Ne daj bože nikome.
Znaci samoubilačkog ponašanja
Samoubistvo je fatalan čin koji predstavlja nečiju želju za smrću, kaže dr Ashis Gambre, konsultant psihijatar, SRV Hospitals – Goregaon, Mumbaj. Iako je samoubistvo gotovo nemoguće predvideti, postoje određeni znaci samoubistva na koje treba obratiti pažnju:
- intenzivna tuga
- društveno povlačenje
- poklanjanje važnih stvari
- traženje oproštaja za male stvari
- ekstremne promene raspoloženja
- izražavanje osećanja tereta drugima
- osećaj praznine, beznađa, bez svrhe u životu
- bežanje u alkohol ili druge narkotike
Razlozi zbog kojih ljudi imaju samoubilačke misli
Suicidalne misli se obično pojavljuju kada se osoba suoči sa izazovnom okolnošću ili upornim stresom za koji, po njihovoj percepciji, nedostaje izvodljivo rešenje, kaže dr Gambre za HealthShots. Ljudi koji prolaze kroz teška razdoblja u svom životu, kao što su razvod, nedavna žalost, nezaposlenost ili uticaj hroničnih zdravstvenih stanja, imaju tendenciju ka takvim mislima. Ovome još doprinosi i ako postoji porodična istorija samoubistva.
Osim toga, psihijatrijski poremećaji kao što su veliki depresivni poremećaj, šizofrenija, teški opsesivno-kompulzivni poremećaj mogu intenzivirati prisustvo suicidalnih ideja. Dr Gambre kaže da je rizik od samoubistva kod ljudi sa psihijatrijskim stanjima tri do 10 puta veći nego kod ljudi bez takvih stanja.
Kako pomoći nekome ko ima samoubilačke namere
Potrebno je mnogo pažnje i razumevanja kada pristupamo takvim situacijama. Evo šta treba da uradimo ako mislimo da neko ima samoubilačke namere:
1. Ne ostavljajte ih same
Ako osećate da neko koga poznajete želi da okonča svoj život, pokušajte da ga ne ostavljate samog. Možemo ih podstaći da se konsultuju sa stručnjakom za mentalno zdravlje ili razmisle o tome da potraže pomoć u nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi.
2. Procenite rizik i ostanite pribrani
Ne moraju svi koji izražavaju samoubilačke namere biti hospitalizovani jer mnogi ljudi doživljavaju samoubilačke misli, ali ne preduzimaju ništa da bi ih realizovali. Zato treba da se ponašamo u skladu s tim.
3. Započnite razgovor s njima
Razgovor može donekle pomoći osobi sa samoubilačkim mislima. Uključivanje u dijalog o njihovim samoubilačkim osećanjima moglo bi im omogućiti da otvoreno podele svoja razmišljanja.
Foto: Profimedia
4. Ne osuđujte ih
Važno je da ih saslušamo šta imaju da kažu, ali nikako ne treba da ih osuđujemo. Ako ih osuđujemo, imaće više negativnih misli o sebi i svom životu.
5. Recite im da ste iskreno zabrinuti
Nije sve u tome da oni pričaju i dele svoje misli sa vama. Ponudite im sigurnost tako što ćete izraziti svoju istinsku zabrinutost i dati im do znanja da nisu sami.
6. Kontaktirajte telefonske linije za prevenciju samoubistava
Podstaknite ljude sa samoubilačkim mislima da kontaktiraju telefonske SOS linije za prevenciju samoubistva, predlaže dr Gambre.
7. Izgradite društvenu podršku
Nemojte sve sami. Možete pokušati da izgradite snažan sistem društvene podrške oko ljudi sa samoubilačkim mislima. Oni mogu biti članovi porodice ili prijatelji koji ih ne bi osuđivali.
8. Ne dozvolite pristup alkoholu
Ljudi sa samoubilačkim mislima mogu u svojim kućama da imaju alkohol ili idu u kafane. Zato ograničite njihovo konzumiranje alkohola ili neke opojne droge ako je uzimaju kao mehanizam koji im pomaže da se suoče sa problemima.
9. Pomozite im da naprave krizni plan
Zapišite neka uputstva na papir ili u mobilni da bi osoba mogla da ih pročita kada pomisli na samoubistvo. Ove beleške mogu da sadrže razloge koje motivišu na ostanak u životu, strategije za preusmeravanje štetnih misli, listu ljudi za pružanje podrške koje treba kontaktirati ili sa kojima se treba sastati u vreme krize, kao i kontakt informacije za profesionalne zdravstvene usluge.
10. Ne nazivajte njihove samoubilačke misli glupim
Ne shvatajte olako ako pokazuju bilo kakav znak samoubilačkog ponašanja. Odbacivanje njihovih samoubilačkih misli ili nazivanje njihovih ideja glupim za njih nije dobro.
Možemo ponuditi pomoć svakome ko ima samoubilačke misli, ali mi nismo profesionalci. Dakle, potrudite se da ohrabrite osobu da zatraži pomoć od obučenih stručnjaka za mentalno zdravlje. Ako je osoba u neposrednoj opasnosti ili ste zabrinuti za njenu bezbednost, jednostavno uzmite telefon i kontaktirajte hitnu pomoć.