Odrasla je u patrijarhalnoj porodici sa dva starija brata i jednim bratom blizancem. Prema njenim rečima, o ljubavi i zabavljanju mogla je samo da mašta, ali to za nju nije bio problem, jer su mnogobrojne porodične i kućne obaveze rano pale na nju, a bila je i sklona maštanju i povlačenju u sebe.
Osamdesetih godina Mirjana Petričević, poznatija kao Mira Kosovka, bila je zvezda Jugoslavije koju su svi voleli.
Odrasla je u patrijarhalnoj porodici sa dva starija brata i jednim bratom blizancem. Prema njenim rečima, o ljubavi i zabavljanju mogla je samo da mašta, ali to za nju nije bio problem, jer su mnogobrojne porodične i kućne obaveze rano pale na nju, a bila je i sklona maštanju i povlačenju u sebe.
Osnovno obrazovanje i gimnaziju završila je u rodnom gradu. A Defektološki fakultet upisala je 1977. godine u Beogradu. Već tada polako se počela predavati muzici i svom talentu. Sa pesmom i albumom „Grešna ti duša“ ‘86. ozbiljno je ukročila u estradni svet. Tada dobija i umetničko ime Mira Kosovka. Njena životna prekretnica dešava se ‘88. godine sa albumom „Za šaku ljubavi“. Zapravo, naslovna balada je napravila prekretnicu u Mirinom životu i karijeri. Vrtoglavi prodajni tiraži su dobili na dimenziji, ona pravi bum u bivšoj državi Jugoslaviji.
Kod dede u Risnu upoznala prvu ljubav
– Deda mi je imao kuću u Risnu, pa smo leta provodili tamo. U toj se kući okupljala cela familija. Uvek je tu bilo i mnogo dece. Sećam se kako je lepo bilo kad nas dvadesetak sedne za sto da ruča. Mi klinci družili smo se između sebe, ali i sa meštanima i gostima koji su dolazili redovno, svakog leta. U jednoj od susednih kuća raspust je provodio i jedan mali Novosađanin, u početku moj drug, a kasnije i prva ljubav. Posle drugog razreda gimnazije izrasli smo oboje, a naročito on, Bojan, kako se zvao. Mada je bio dve godine mlađi, sećam se da sam se čudila i divila toj nagloj transformaciji kod njega. Tada sam prvi put osetila nešto sasvim novo, neki fluid koji je počeo da struji između Novosađanina i mene. Ali naše skrivene poglede primetio je i moj brat blizanac Miroslav, i nije nas ostavljao na miru. Pratio me je u stopu i stalno stajao između Bojana i mene. U jednom trenutku Bojan je čak hteo da se zbog toga potuče sa njim. Kad sam videla da je đavo došao po svoje, ja sam tu naivnu, dečju „vezu” prekinula. Povratak za Đakovicu, škola i uobičajeni ritam brzo su istisnuli osećanje gubitka i čežnje – pričala je ona svojvremeno za „Sabor“.
Sebi nikad nije oprostila izbor muževa
U pravo zabavljanje s momcima krenula je tek kad je postala student i došla u Beograd. Njen prvi momak bio je pet godina stariji od nje i veoma mnogo joj je pomogao da preživim nagli prelaz iz male i zatvorene sredine, kakva je bila đakovička, u velegrad poput Beograda.
Njene veze su, kako je otkrila, uvek bile duge, ali bi joj i te kako smetalo ukoliko bi ona postala dominantnija od svog muškarca.
– Moje ljubavne veze trajale su uvek dugo, nikad manje od godinu dana. Nisam lako raskidala stare, ni otpočinjala nove veze. Problem je, međutim, bio taj što sam jaka ličnost i što sam u vezi uvek dominirala. To muškarci teško podnose, a iskreno rečeno, i sama sam vaspitavana da je muškarac muškarac, a žena žena i da, na izvestan način, on mora da bude taj koji je dominantan. Kad dođe do obrnutih uloga, kad se ja osećam kao da sam muško, a to se često događalo, onda nisam bila zadovoljna. Ponekad sam sebe hvatala u situacijama u kojima glumim nezaštićeno i poslušno žensko, samo da bih postigla pravilan red stvari, ali je to ipak bilo pretvaranje. Slično je bilo i u mojoj porodici. Otac je voleo da ističe kako je on gazda u kući, a stvarno je na sebi i kuću i decu držala majka. Ona je imala snage i odlučnosti za sve: ona je kuću napravila, ona je napunila, ona nas je podigla. Otac nije znao ni ekser da zakuca. Takav odnos snaga umeo je da se ponavlja i u mojim vezama s momcima. Sve je čekalo na mene, svaki problem rešavala sam ja. To bi mi, pre ili kasnije, dojadilo – ispovedala se pevačica.
Mira iza sebe ima dva propala braka. Sa svojim drugim suprugom Brankom Višnjićem 1995. je snimila duet „Lutalica“. On je nedavno bio takmičar u emisiji Nikad nije kasno. On je napustio Miru zbog Vesne Zmijanac koja je, kako je Mira često pričala, upropastila njen brak. No, Branko kaže da je dan nakon Vesnine i Mirine svađe u studiju shvatio da više njihov brak nema smisla.
– Ja sebi nikada neću oprostiti izbor svojih muževa. Ne razumem da je neko toliko slep pored očiju, ali nek su živi i zdravi. To dvoje prijavljenih, da ne kažem venčanih – nasmejala se pevačica u emisiji “Magazin In”
– Oprostila sam sebi mnogo toga, jer nisu bile velike stvari. Ali te muževe nisam, jer sam sa mnogo ljubavi ulazila u te odnose, i prvi put sam bila slepa i glupa, pa drugi put, pa treći put… Pomislila sam da sam toliko glupa i rekla sebi da neću više da se udajem. Verovati ljudima je jako teško, došlo je neko vreme, da ti niko ne oprašta uspeh, zdravlje, lepotu da ne pričam… To sebi nikada neću oprostiti – dodala je Mira.
1999. godine doživljava neopisivu tragediju
1999. godina je za nju bila veoma stresna i bolna. Te kobne godine albanski ekstremisti su joj ubili majku, nakon čega je ona otišla za Australiju. Mnoge finansijske nedaće su je zadesile, kao i celu njenu porodicu. Morala je da se snalazi, a teška vremena su je naterala da pristane i na malu zaradu radi egzistencije.
Njenim mukama nije bilo kraja. Pored majčine smrti i brat joj je preminuo, a ona je ispričala kako se borila sa svim tim životnim brodolomima i pored svega ostala nasmejana.
– Kada je moj brat blizanac umro, znala sam, osetila sam to. Bila sam u Australiji i baš dok je on umirao, osećala sam da me sve tu u grudima boli, nisam mogla da dišem, imala sam osećaj da ja umirem. Ujutro su mi javili da je moj Miroslav mrtav. To su teške rane i ne dao bog ni najvećem neprijatelju da oseti deo mog bola i tereta.
Majku su mi ubili, svirepo, na takav način da njeno telo nikada nije pronađeno. Ona nestaje 1999. godine. Ne znam više gde da je tražim, sve sam pokušavala. Samo želim da sahranim svoju majku, kao da tražim mnogo. Dok sam živa, neću odustati, nosila sam svuda papire, ali nastaviću potragu, – rekla je tada pevačica.
Izgubila i sina
Pevačica je otkrila i da je ostala bez nerođenog sina.
– Imao je sedam meseci, to je već bilo dete. Nisam znala da nešto nije kako treba, umro je u meni a da ja to nisam ni znala. Otišla sam na kontrolni ultrazvuk i saznala da je moje dete mrtvo. Ništa me nije bolelo, ništa mi nije bilo, nikakve simptome abortusa nisam imala i odem tamo, ono mrtvo mi dete. Šok! Doviđenja, druže, doviđenja, pameti… Znaš, sine, on je imao kilo i devetsto grama, na poslednjem ultrazvuku su rekli da dobro napreduje. Ali jačina, nismo ni svesni koliko je psiha jaka kod čoveka. Jednostavno znaš da ponovo moraš napred. Bog me je izabrao da nosim taj krst, ja ga muški nosim, mogu ti reći – zaključila je legendarna pevačica za Kurir.
Pisalo se da je Mira muškarac operisan da bude žena
– Proglasili su me muškarcem koji se operisao da bude žena. Kada sam tek počinjala. Zbog toga što imam specifičnu boju glasa. Te imam drvenu nogu jer ne nosim kratke suknje. Gledalac me je jednom kod Minimaksa uživo pitao da li sam bila muško, a ja podignem vrat i kažem: “Vidi mi vrat, kako su me lepo izoperisali”. Posle me nikada nisu prozivali