Mag fotografije i vizelnih rešenja Dejan Milićević bio je prvi gost novog formata najuticajnijeg portala na Balkanu, emisije “Nije sve tako crno” i po prvi put govorio o nepoznatim detaljima iz svog privatnog ali i poslovnog života.
Milićević se prisetio života u Makedoniji i nemilog događaja koji mu se dogodio na vrhuncu karijere. Za manje od sat vremena nestalo je sve što sam godinama gradio.
– Ljudi su me više privatno povređivali nego poslovno. Posle 10 godina u Makedoniji u roku od 40 minuta mi je ispražnjen ceo stan. Imao sam kamere, montaže, lepo sam radio i zaradio fin kapital, uložio sam sve. Za pola sata sve iz stana se našlo na Kosovu i rasprodalo se, a ja sam to naravno saznao mnogo kasnije. To je bio veliki stan u Skoplju, a blind vrata nisu bila obijena što je jako interesantno već otključana. Ispada da je neko nekada uzeo moj ključ i napravio novi… Ne želim više ni da mislim na to. Očigledno je sve moralo tako da se desi. Sve što sam zaradio nestalo je za 40 minuta, ni gaće mi nisu ostavili. Čak su i ruter poneli, verovatno da mi poruče da nisam dobrodošao – govorio je Dejan i dodao:
– Kada vidim na Wikipediji da piše da sam makedonskog porekla, poludim jer ja nikakve veze sa Makedonijom nemam osim što sam živeo 10 godina. Divan čovek, Branislav Jovanović ponudio mi je da živim kod njega i radim sa njim dok ne stanem na noge. Svaku noć sam slao mojim dragim ljudima cigarete, lekove, garderobu, sve što je trebalo dok je trajalo bombardovanje. Nakon svega ostalo mi je dva prijatelja u životu i zahvalan sam Bogu na tome. Ovo što ja trajem 30 godina i što izgledam ovako božanstveno je nagrada od univerzuma jer sam se uvek trudio da pomognem i budem maksimalno korektan – izjavio je Milićević i otkrio šta nikada neće zaboraviti:
– Kada se sve desilo, kao neko ko je podznak rak pomislio sam: “Ovo je kraj”. Seo sam na pod i govorio: “Okej, od sutra piljara, dobro jutro komšinice, kako ste, trebaju li vam jabuke? Prodavaćeš dezodoranse, parizere, bilo šta”. Ali nije sve tako crno… Krenuo sam od nule, nikada neću zaboraviti Vesnu Petruševsku i njihovu pevačicu Vericu Pandilovsku koje su mi odmah pritekle u pomoć i u periodu bombardovanja a to ću pamtiti dok sam živ – pričao je Dejan i otkrio kako su izgledali susreti sa ljudima nakon što je isplivao iz problema:
– Ljudi koji me dugo nisu videli pitaju me u fazonu:”Ne radiš više u Makedoniji?”, ja samo kažem “Ne, prebacio sam se u Monte Karlo i Azurnu obalu, sada sam njihov fotograf i radim za najluksuzniji časopis na svetu…” Tako ljudi vole da bocnu, po izrazu lica im se sve vidi. Meni nikada nije bilo važno da li je Svijalnac ili Monte Karlo, potpuno mi je svejedno, bitna je energija, ljubav, druženje… Valjda ljudi kreću od sebe pa se tako ponašaju i podbadaju – rekao je Dejan.