Dok su jecaji roditelja odzvanjali grobljem, mladog Aleksandra su na večni počinak ispratili uz pesme i nekoliko oproštajnih govora, a navijači su upalili i baklje.
Sin harmonikaša Mirka Kodića Aleksandar Kodić sahranjen je juče na groblju Lešće u Beogradu, nakon što je iznenada preminuo u snu 28. oktobra. Njega su na večni počinak, pored porodice, ispratili mnogobrojni prijatelji i poznanici, a prisutne su najviše pogodile reči majke Jasne, koja se ne miri s činjenicom da ju je jedinac prerano napustio. Ona je ponavljala reči koje je stavila prethodno i u čitulju da je živela za sina Aleksandra, pa ga je nazivala anđelom, dok su je svi oko nje tešili da bi mogla da stoji na nogama.
– Živote majkin, sve moje na svetu, dušo moja! Ljubila majka sina svog jedinog! Zašto me, sine, ostavi, rekao si da nikada nećeš! Šta će pusta majka bez tebe, za tebe je živela! Niko mi nije javio da dragi bog ima neki plan za tebe. Samo on zna zašto mi te je uzeo, trebaju mu samo čiste duše! Dosad te je majka čuvala i pazila, a odsad neka te anđeli čuvaju. Ljubi te majka. Toliko si dobar da je i bog poželeo da te ima uza sebe. Prerano te je oduzeo od nas, ali znamo da si sada na nekom boljem mestu. Putuj s anđelima – pričala je Jasna kroz plač.
Mirko je prvo primao saučešća ispred kapele na groblju Lešće jer su ljudi počeli da dolaze satima pre sahrane, a onda je ušao s porodicom i svi su stali pored sanduka. Sve vreme je jecao i pridržavao Aleksandrovu majku da ne padne, a ona je toliko žalila za sinom da je čupala kosu. Kodić se držao za srce i sve vreme gledao u pod, a njegova žena Silvija i Aleksandrova sestra Rebeka jedva su stajale na nogama. Majka Jasna je više puta padala preko sanduka pokojnog sina i ljubila sliku i vence, a suze nije uspevala da zadrži ni dok je trajalo opelo, nakon čega su svi stali tik uz sanduk.
S obzirom na to da su mnogi koji su došli na groblje jedva stajali na nogama od žala za preminulim Aleksandrom, Hitna pomoć bila je parkirana nedaleko od kapele da bi lekari mogli da intervenišu ako treba.
Kada je povorka iz kapele krenula ka grobnom mestu, beli kovčeg nosili su Aleksandrovi drugari, a iza njega su neutešni roditelji, Mirko i njegova bivša supruga Jasna. Mirko je više puta padao preko sanduka i sve vreme se opraštao od sina.