Jaše, gusla i mašta da ima sobu, ovo je vredni 12-godišnjak iz Bijelog Polja Dragoljub Minić (12).
“Ja sam Dragoljub Minić, a ovo je moj konj Žuja. Od malija nogu sam počeo da jašem. Takođe kosim, plastim, vadim krompir… Pomažem tati i mami sve što treba jer se i oni bore za nas”, kaže sjajni dečak iz sela Bojišta kod Bijelog Polja, koji sa 12 godina već obavlja razne seoske poslove.
Dragoljub ima dva mlađa brata Vasilija (3) i Nikolu (9), dve starije sestre Jelenu (14) i Novku (18), kao i roditelje Dijanu i Željka. Minići su oličenje skromne, čestite i tradicionalne srpske porodice iz Crne Gore. Gusle, slava i konj najveće su svetinje koje imaju!
„Rekao sam i kada umrem da ih pušte taj dan. Za mene su gusle svetinja, pa neđe barabar sa krsnom slavom. To je bila knjiga čovjeku, dadnu raspoloženje u društvo, to je naša gola istorija. Guslao mi je đed, guslao mi je otac i ja pomalo, a i ovi mali će ako Bog da. A konj mi je djecu podigao. S njim sam teglio, zarađivao i riješio sam na gusle da ga stavim. Za mene je to car životinja”, istakao je domaćin Željko, potvrdivši da o konju brinu kao o članu porodice.
Željko je nekada radio u firmi, ali je ostao bez posla, saznavši da mu nije čak ni staž uplaćivan. Od tada preživljavaju samo od seoskih poslova i njegovog nadničenja, posao ne bira. Nažalost, to jedva da je dovoljno da bi se prehranila tolika porodica.
„Imam za šta da se mučim, Bogu hvala. Neka su svačija djeca zdravo, pa i ova moja. Ali teško je, većinom se samo tegli. Žena oboljela od diskus hernije, a i ja šećeraš, ali moramo se boriti do poslednjeg daha. Naši su stari živjeli u surdake i zemunice, bez struje i svega, pa su imali velike porodice. To je najviša pomoć čovjeku i za rad i za sve, najveće bogatstvo na svijet. Mi smo zadovoljni našom djecom. Prije svega su dobri ljudi, pa onda i đaci. Odrijeh i njih, pomažu svako, ali mora se. Po livada, to im je i ljeto, i more i izlet. Skromni su, nijesu se dosle žalili, vide i oni da se mučimo. Zadovoljni su kad im kupimo po krem bananicu ili neki keks da izdijele, isto ko da sam im donio tovar što ja rečem seljački. I to onda čovjeku daje veliku snagu. Još kad dođem umoran, pa iskoči jedno otud, drugo otud, zaboravi čovjek na taj umor”, priča Željko dok mu oči suze.
Minići, nažalost, žive skučeno u nekadašnjoj letnjoj kuhinji koju su vremenom malo proširili i uredili. Njih sedmoro raspolaže samo dnevnom i jednom spavaćom sobicom.
„Trudimo se da im priuštimo nešto bolje, ali nekako nam teško ide. Vlage ima dosta, po jedan metar se digne uza zid, pa se bojim da može uticati na njihovo zdravlje. Plafon je skroz ulegao, krov je užasan, pa kad je veća kiša sve se sliva. Zimi zbog velikih hladnoća smjestimo još jedan krevet u dnevnu, pa se poređamo ko sardine. Od namještaja imamo ovo što vidite, po nešto se osnovno dobavilo. Imamo đe sjesti, jesti i leći. Meni nekad bolovi budu nepodnošljivi, pa sve padne na djecu. Ali dobro, biće bolje, samo da smo mi zajedno”, uključila se i majka Dijana.
Ćerka Jelena ispričala šta sve imaju pored trošne kućice:
„U bašti imamo paprike, boraniju, paradajz, šargarepu, praziluk. Moramo redovno da je zalivamo i da čupamo travu. Tu su i krompir, pasulj, jabuke, šljive. Držimo, pored konja, i jednu kravu, dvije svinje, mace i pse. Tata bi htio još jednu kravu da kupi pošto svi volimo sir, mlijeko i vareniku, ali skupe su”.
Domaćin Željko za kraj poručuje:
„Pravi Srbi nijesu klekli nikad. Htjeli su i svetinje da nam uzmu, pa smo išli na litije i održasmo se. Samo nek nam dadne Bog slobode i zdravlja. To se, po meni, ne razdvaja. Hvala vama i zdravo bili što ste se, eto, založili za moju porodicu. Pozdravljam sve naše Srbe đe god se koji nalazi, Bog vas zaklonio svake muke, što ja rečem dušmanske ruke, rđavog gosta i sudnjega mosta. Mi smo srećni da sačuvamo i ovo što imamo, ali eto, voljeli bi djeca da imaju po sobicu, kutak neki svoj za učenje, da se ne gužvamo vođe. Al’ da smo zdravo, nama znači i samo što ste došli, znači nijesmo sami. Ako se mogne što još napraviti, Bog da vas čuva”!
Humanitarna organizacija Srbi za Srbe poziva dobre ljude u celom svijetu da pomognu porodici Minić da dobije dom kakav zaslužuju.
Svi načini za doniranje po zemljama:
SRBIJA 1. SMS na 7763 (200 dinara) 2. Račun: 160-279491-71 3. Pay Pal 4. Devizni račun
REPUBLIKA SRPSKA 1. Poziv na broj 17763 iz fiksne i mobilne telefonije (3 KM) 2. Račun: 56201281300241-58 (NLB razvojna banka) 3. Pay Pal
CRNA GORA 1. Račun: 510-91548-03 (Crnogorska komercijalna banka) 2. Pay Pal
SAD 1. Donatorska platforma (kreditne kartice, tekući račun) 2. Pay Pal 3. Lični ili biznis ček na: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634 *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
KANADA 1. Pay Pal 2. Putem čeka na: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3 3. E-transfer na: donate@serbsforserbs.ca *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
NEMAČKA 1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92 2. Pay Pal 3. Pošaljite tekst SZS na 81190 (2.99 evra) *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
ŠVAJCARSKA 1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich 2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh 3. PayPal 4. Pošaljite tekst SZS 30 na 488 (broj zamenite željenim iznosom od 1 do 99 CHF) *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
AUSTRIJA 1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339 SWIFT/BIC: RLNWATWW Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria 2. Pay Pal 3. Poziv na broj 0901 300 201 iz fiksne i mobilne telefonije (3 evra)
ŠVEDSKA 1. SWISH: 1230 133 900 2. Pay Pal 3. Bank Giro: 5302-1077 4. Račun: 5226 1060 858
NORVEŠKA 1. VIPPS broj: 104 414 2. Pay Pal 3. Račun: 1503 83 80483
AUSTRALIJA 1. BSB: 032-278 2. Account No: 878615, Westpac bank 3. Pay Pal *svi donatori ostvaruju pravo na poreske olakšice
(Kurir.rs/Srbi za Srbe)