Toplica Kostić ne gubi nadu da će se zločinci privesti pravdi. Jedina osoba koja je robijala zbog smrti Simonovića je njegova prijateljica Lidija, ali je ona nedavno odslužila kaznu i sada je slobodna
Prošlo je sedam godina od ubistva Momčila Simonovića (59) iz sela Galibabinac kod Svrljiga, a njegove ubice i dalje se nalaze na slobodi!
Jedina koja je bila u zatvoru zbog Momčilove smrti je njegova prijateljica Lidija Stejković, ali je ona nakon dve i po godine, na koliko je bila osuđena zbog krivičnog dela neprijavljivanje zločina, nedavno izašla na slobodu.
Da li će Simonovićeva smrt zauvek ostati misterija, pita se i njegova sestra Toplica Kostić, ne mireći se sa činjenicom da joj je brat mučki ubijen u svojoj kući.
Njena tuga, kako kaže u ispovesti za Kurir, ne jenjava i ne krije da svaki dan pomisli na svog brata, dobrog čoveka koji je u noći između 7. i 8. novembra 2016. vezan, pretučen i ubijen najverovatnije zbog para koje je imao u svom domu.
Teško preživljavam
– Mnogo mi je teško da odem u kuću u Galibabincu. Svake Zadušnice teško preživljavam. Gledam kako se kuća raspada kada Momčilo nije tu. Od ubica i dalje ni traga ni glasa, a sa tom kućom i ja se raspadam od tuge za mojim bratom, koji je ni kriv ni dužan ispustio dušu – počinje priču uplakana Toplica.
Ona kaže da je ranije išla u policiju, raspitivala se, a nedavno je čula da je jedan momak uhapšen, pa je otišla još jednom da proveri činjenice.
– To mi je neko rekao da je jedan momak uhapšen zbog nekog krivičnog dela, pa je osumnjičen i za umešanost u ubistvo mog brata. Bila sam u policiji, ništa nisu hteli da mi kažu. Ja više nemam ni para ni živaca da pokrećem novi sudski postupak. Nemam novac za advokate, a nemam ni nerve – kaže ona i dodaje da nonstop vraća film, pokušava da se seti ko bi mogao da presudi njenom bratu.
Lidija Stejković
Uništen mi je život
Lidija Stejković je po izlasku iz zatvora rekla medijima da joj je sve ono što je snašlo nakon Momčilove smrti uništilo život i upozorava da su njegove ubice i dalje na slobodi.
– Imam traume, noćne more, bila sam prinuđena da potražim psihijatrijsku pomoć jer ne mogu da se izborim sa tako mučnom smrću dragog prijatelja, a još više što sam ja za taj zločin okrivljena bez dokaza. Optužbe protiv mene su se menjale, navodno sam tipovala Momčila, bila posmatrač zločina, pa čak da sam učestvovala u njegovom premlaćivanju. Kad na kraju nisu mogli da mi “prikače” ubistvo, osudili su me za neprijavljivanje ubistva – tvrdi Lidija.
Tako se prisetila i jednog događaja, tačnije posete, koja se desila nekoliko meseci pre Momčilove smrti, a koja je bila, kako kaže, u najamnju ruku jeziva.
– Momčilo je bio u štali, a na vratima su se pojavila dva momka. Ja sam prala sudove od ručka, ostavila sam to i rekla im: “Izvolte, šta vam treba?”. Jednog od njih znam, on je iz susednog sela. Oni su ćutali. Ja opet kažem: “Je l’ vam Momčilo za nešto treba?”, a oni opet ćute. Nije me bilo strah, ali nekako mi je bila jeziva situacija, baš neprijatna. Oni onda sedoše za sto i ja žta ću, ponudim ih kafom. Tada je jedan rekao da hoće, a drugi da neće. Bila sam načisto zbunjena. Onda, što mi je još neverovatnije, ušao je Momčilo. Ja pomislih, sad će da pričaju, ma ne! Sva trojica su samo ćutala dok sam ja bila tu, i onda sam izašla. Kasnije su otišli i do danas ne znam zbog čega su dolazili. Sve sam to ispričala policiji, još prve noći kada mi je bratu zverski oduzet život, ali ne znam da li su to uopšte uzeli u obzir – priča ova skrhana žena.
Neviđena tortura
Simonović je, kako je istraga pokazala, pre smrti preživeo neviđenu torturu da bi, verovatno, priznao gde krije novac. Posle premetačine, za sada nepoznati razbojnik ili razbojnici su ga zverski tukli pesnicama i nogama.
Kada je izgubio svest, vezali su mu ruke kanapom, pertlama i kablom. Zadobio je brojne povrede – prelom kostiju baze lobanje sa krvarenjem na mozgu, naprsnuće vratnih pršljenova, obostrani prelom rebara, višetruke prelome nosnih kostiju.
Serija zločina
Posle Momčila još dvoje usmrćeno
U svrljiškom kraju se nakon Momčilovog ubistva dogodilo još zločina. Početkom 2017. i 2020. godine dogodila su se slična ubistva starijih ljudi, takođe iz koristoljublja. Samo pet meseci nakon Momčilovog ubistva u svrljiškom selu Mrdželat nakon mučenja, svirepo je usmrćen Vukadin Božinović (93).
Crna serija nastavljena je decembra 2020. kada je u Svrljiškom Lalincu pronađeno telo Bore Kostića (76) za koga je ustanovljeno da je preminuo nasilnom smrću.
Izvršioci svirepih zločina do danas nisu pronađeni, a da li iza sva tri ubistva stoje isti počinioci nije poznato.
Kurir.rs / Marko Smiljković