Zorica i Saša su u roku od samo minutu doživeli nezamislivu tragediju. Dogodilo se toga 4. maja, kada je dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić otvorio vatru na sela Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca. Ovaj tragični događaj rezultirao je gubitkom njihovog sina i kćeri, ali i još sedam smrtnih slučajeva i do trinaest povreda, koje su proizvele njegove neselektivne akte nasilja.
Milan Panić je bio mladi policajac s obećavajućom budućnošću, dok je njegova sestra Kristina Panić čekala diplomu i upis na Učiteljski fakultet s izuzetno svetlim perspektivama. Nažalost, njihov potencijal je brutalno prekinut ilegalno stečenim kalašnjikovom u vlasništvu Blažića. Prošlo je više od četiri meseca od tog tragičnog incidenta, a nedavno su Zorica i Saša Panić, roditelji preminule dece, učestvovali u emisiji “Insajder” gde su podelili svoju poslednju veče. Tokom intervjua, otkrili su izvor svoje najdublje tuge. TV Insajder im je omogućio da podele svoju priču, a Zorica je ispričala kako su se ona, Milan i Kristina okupili u njenoj spavaćoj sobi da igraju igru. Iako su uživali, Zorica je na kraju izgubila, a svi troje su se smejali zajedno. Kristina je potom predložila da odu do školskog dvorišta, i tako su Milan i Kristina otišli.
Nažalost, nisu se vratili. Saša, otac, je imao naporan radni dan i zato je rano otišao na spavanje. Međutim, bio je probuđen od strane prijatelja. Oko 23:15 sati, Saša Panić je primio telefonski poziv od prijatelja koji ga je molio da požuri do škole gde je ubijeno nekoliko dece. Saša nije mogao da veruje da bi njegov sin mogao biti umešan u bilo kakav konflikt, a kamoli onaj koji je doveo do smrtonosnog ishoda. Bez oklevanja, brzo se obukao i krenuo ka centru sela. Tamo je ugledao Milanove patike i prepoznao ga odmah. Scena koju je zatekao bila je gotovo nerealna. Saša se priseća da je pomislio da ova noć neće preživeti. Zorica, majka koja je izgubila svoju decu u ovom tragičnom incidentu, i dalje nosi duboku tugu i nevericu zbog prerane smrti svoje dece. Njihova tela su pronađena na ulici, ostavljena bez nadzora tokom cele noći. Zorica oseća ogroman bol i žali što su preminula u javnosti. Zamisliti da su njena deca provodila noć napolju nesigurna je misao koja je muči.
Prema Zorici, napadač Blažić je bio svestan identiteta svojih žrtava kada je otvorio vatru. Takođe tvrdi da je imao motiv za ovakvo nasilno delo. Otkriveno je da je napadač maltretirao žrtve te kobne noći, pa čak i fizički zlostavljao njihovu majku. Iako je majka molila da prestane, deca su bila prisutna i svedočila su o toj svađi.Uroš Blažić je bio poznat po svojim nasilničkim sklonostima među komšijama i lokalnim vlastima. Među njegovim prekršajima bili su napad na policajca još dok je bio maloletan, kao i uznemiravanje komšije do te mere da je koristio motornu testeru da bi srušio rampu. Iako je bio optuživan za različite zločine, Blažić je uspeo izbeći osudu, verovatno zahvaljujući uticaju svog oca, koji je bio vojni pripadnik. Potvrđeno je da je oružje korišćeno u ubistvu devetoro mladih bilo u savršenom stanju, i da Blažićev otac nije bio uključen u zločin. Blažić, osuđenik s istorijom izazivanja nereda, ostaje u pritvoru do 30. oktobra. U vreme izvršenja ovog krivičnog dela, imao je nepunu 21 godinu, a prema zakonu mu preti maksimalna kazna od 20 godina zatvora.