Profesor i doktor Dragan Milovanović, sa Rudarsko -geološkog faklulteta u Beogradu gostovao je u emisiji “Puls Srbije” u razgovoru o zemljotresu jačine 6,8 jedinica po Rihteru koji je 8. septembra pogodio Maroko.
Poginulo je više od 2.000 ljudi, a više od 2.000 je povređeno. Ovo je najsmrtonosniji potres u zemlji od zemljotresa 29. feburara 1960. godine koji je usmrtio više od 12.000 ljudi, i ostavio najmanje 35.000 ljudi bez doma.
Profesor Milovanović je rekao da se ništa ne zna o zemljotresu, odnosno o onome što može da čeka planetu Zemlju.
– Zemljotresi su prirodni procesi koji održavaju život. Bez njih ne bi ni postojale planine… Ne znamo ni kada ni koliko će da traju kada se pojave. . Zemlja je prešla više od polovine svog srednjeg zlatnog doba, a kada to prestane nećemo imati više života na našoj planeti – rekao je Milovanović.
Mlađi zemljotres, odnosno onaj manjeg intenziteta, je momenat u kom je Zemlja “kleknula” i odmorila se, kako je rekao Milovanović.
On je slikovito prikazao šta možemo da očekujemo u narednom periodu, prema geološkim podacima.
Tektonske ploče su ogromni segmenti Zemljine kore koji igraju ključnu ulogu u oblikovanju reljefa planete.
– Zemlja ima slojeve u svojoj građi – objasnio je.05:00
DOKTOR SA RUDARSKO – GEOLOŠKOG FAKULTETA ZAPANJIO PRISUTNE: Nakon razornih zemljotresa evo zašto SREDOZEMNO MORE NEĆE POSTOJATI
– Imamo unutrašnje čvrsto jezgro, spoljašnje tečno jezgro, omotač i unutar tog omotača imamo astenosferu. Ploče poput plovila plivaju po površini astenosfere. Postoji oko 12 takvih ploča, neke se razdvajaju, poput Pacifičke i Atlantske ploče, dok se druge približavaju jedna drugoj – predočio je Milovanović.
Ovo gibanje ploča ima duboke geološke posledice i oblikuje reljef planete. Na osnovu geoloških podataka, sagovornik je prikazao položaj ovih ploča širom sveta, naglašavajući važnost njihovih međusobnih interakcija.
– Pogledajte koliko je to složeno – prikazao je Milovanović.
– Ovde između Afrike i Južne Amerike, vidite da se ploče razdvajaju, a okeanska ploča potiskuje se ispod kontinentalne ploče. Ovo područje je poznato po vulkanima i seizmičkim aktivnostima a dole gde piše astenosfera tu ploče plivaju po pet centimetara godišnje. – rekao je.
Jedna od značajnih tačaka koju je istakao bila je buduća sudbina Sredozemnog mora:
– Prema geološkim podacima, za oko deset miliona godina, Sredozemno more neće više postojati. Afrička ploča će se potisnuti ispod Evropske ploče, što će izazvati dramatične promene u geografiji regiona – rekao je.
Ova dinamika tektonskih ploča odražava se na mnoge aspekte našeg svakodnevnog života, uključujući i seizmičku aktivnost i vulkanske erupcije. Razumevanje ovih procesa pomaže nam da bolje shvatimo prirodne fenomene i promene na Zemlji.
– Ovo je naša prelepa planeta koju treba da volimo i razumemo – zaključio je sagovornik Kurir TV i dodao:
– Ona ima svoju dinamiku života, a kada se ta dinamika zaustavi, zaustavićemo se i mi.