Pevačica Lana Jurčević oglasil se iz bolnice i progovorila o komplikacijama u trudnoći kroz koje prolazi.
Ona je objavila video na kojemu se vidi da je primila puno injekcije.
– Ovo je početak kraja’ – bila je doktorova rečenica dok smo sedili na odeljenju hitne na kojoj sam završila tog ‘nesretnog’ petka – započela je ona u svojoj objavi:
– Znam kako zvuči… i nama su se ‘odsekle noge’ u tom trenutku, ali ne bih htela da ovo bude neka tužna priča, već priča u kojoj možemo birati put kojim ćemo ići: kako u neizvesnosti, s ne tako optimističnim prognozama i u stvarima nad kojima nemamo kontrolu, ipak možemo pronaći onu neku nadu i svetlo koju je dovoljno da ponekad vidiš samo TI. I tako ide dan po dan, sat po sat, minuta po minuta. I sve prepustiš ‘Onom Gore’ – nastavila je ona u svojoj opširnoj objavi.
Poručila je da je ovu svoju priču posvetila svim ženama koje prolaze kroz slične stvari, kao i parovima koji se bore da postanu roditelji.
– Neka ova priča bude posvećena svim ženama od kojih su me delili samo zidovi i po koji bolnički krevet, svim onim ženama koje su tu bile i pre i biće nakon mene, svim ženama koje prolaze toliko toga, a da o tome ne znamo ništa, da ih ne vidimo i ne čujemo nigde jer hej, o tome se ‘ne priča’ – to se ne deli sa svetom, to je toliko bolno i osetljivo da to skrivaš samo za sebe i možda svoj najuži krug ljudi, ako i to…
– Te žene ne srećemo nasmejane na ulicama i oko sebe, ne gledamo njihove trudničke, savršene slike na društvenim mrežama… Neka ova priča bude posvećena svim lavicama koje se svaki dan bore za svoje bebe, na ovaj ili onaj način, za sve žene i parove koji se bore s tim da postanu roditelji…- napisala je pevačica.
Uz sve napore, Lana kaže da je zahvalna što bebino srce i dalje kuca.
– Ponekad osećam da mi Bog ‘servira’ neke situacije kroz koje moram proći da bi negde nekim ljudima, ovaj put, ženama možda dala nadu koju imam i ja i koju ne gubim u nijednom trenutku. Da im možda pružim utehu. Ruku podrške. Makar iz daljine. Ima nas… i lakše je kad te neko razume, kad znaš da nisi sam u tome svemu.
– Možda je i ovo neka lekcija meni, da preispitam svoje prioritete, život, razmišljanje…. I vjerujte – itekako jesam. Vjerujte da sam zahvalna i za ovo što se dogodilo, a još zahvalnija jer sam još u ‘jednom komadu’ jer još uvijek to malo srčeko kuca u meni…”, kaže.
Primila više od 70 doza antibiotika.
– Priznajem, trebalo mi je više od 50 dana da skupim snage i hrabrosti da pustim ovo van i ogolim se. Da, primila sam više od 70 doza antibiotika, ‘milion’ pikanja u vene koje više nisu imale snage, krvarenje, komplikacije, gomila neizvesnosti… ali sve će to jednom biti zaboravljeno… Nadam se ipak – za neki viši smisao – zaključila je.
Kurir.rs/Telegraf