“Simbol opstanka u moru tame koja se širi. Majka hrabrost. Bila je mnogima nada. Bila je…”, potresnim rečima od Nataše Nedić (35) opraštaju se prijatelji, saborci, njeni najmiliji, njena porodica i svi oni koji su je voleli, pružali podršku, davali snagu da izdrži i pobedi najsuroviju bolest, koja je pretila da je odvoji od voljene dece i muža, koji se nisu predavali. Nažalost, neuroendokrini rak na grliću materice, bio je jači. Ipak, ljubav prema životu, istrajna, nesalomiva borba do samog kraja i nadljudska hrabrost snažne žene, ostaće da ohrabruju sve one koji nastavljaju da prkose podlom neprijatelju – kanceru.
“Posle velike, mukotrpne i teške borbe u kojoj je mnogo puta uspela da vrati i meč loptu, sada je ipak otišla na onaj drugi, svetliji svet. Otišla je među anđele, a ostavila je svoje male anđele da kroz njih živi i bori se. Za Natašinu borbu i u njen pomen, nastavimo ono što je ona započela!”, reči su kojima se od Nataše opraštaju oni koji su je najbolje poznavali i najviše voleli.
O Natašinoj borbi i njenoj divnoj porodici, mužu, i najvećim ljubavima, sinovima Andriji (10) i Matiji (7), koji su joj bez zadrške pomagali i pokušavali da je spasu zlokobne bolesti, pisali smo na našem portalu u novembru prošle godine. U to vreme su oni, Nataša, a i mi sa njima, iskreno verovali da će bolest biti poražena, jer je želja za životom iz ove mlade žene isijavala.
„Nećeš umreti! Ne smeš da umreš, imaš decu, muža, sebe, imaš za koga i za šta da živiš, ponavljam sebi svake večeri pred spavanje, evo već četiri godine“, ispričala nam je tada u emotivnom razgovoru za Nova.rs Nataša, koja se neustrašivo od 2018., borila sa neuroendokrinim rakom na grliću materice, a bila je jedina žena obolela od ove vrste kancera u našoj zemlji, i u regionu, pa za njenu bolest, bar u državnom sistemu, nije bilo leka.
Uz bezrezervnu ljubav i podršku supruga, dece i brojnih prijatelja i humanih ljudi, ali i ogromnih suma novca koje su prikupljane iz meseca u mesec, Nataša je uspevala da „prevari“ smrt i umakne joj nekoliko puta. U državnim ustanovama je još pre pet godina, kako nam je ispričala, „puštena niz vodu“, poslata kući da se pozdravi sa porodicom i sa životom, ali od tada se nije predavala. Prešla je na lečenje u Turskoj gde je na svake tri nedelje primala imunoterapiju, za koju je bilo potrebno od 8.000 do 10.000 evra, a na svaka tri meseca je u Nemačkoj dobijala terapiju dendričnim ćelijama, koja je koštala 20.000 evra. Uprkos neizvesnosti, iz dana u dan herojski se borila.
Primila je ukupno 24 hemioterapije, 16 bioloških terapija, bila na 35 zračenja, a onda prešla na imunoterapije. Prošla je kroz dve velike operacije i jednu manju, a pila je više od 80 lekova dnevno.