Categories
Uncategorized

MLADIĆ SE NAKON OVE REČENICE UTOPIO U VLASINSKOM JEZERU Prijatelji opisali njegove poslednje trenutke: “Više nije imao SNAGE…”

Treći je dan kako za N.M. (28) iz Leskovca, rodom iz sela Togačevce kod Lebana, tragaju njegovi drugovi po dubinama Vlasinskog jezera, a drugi kako su se uključili ronioci Žandarmerije iz Beograda, koji su juče stigli oko 13 sati, skoro 24 sata posle moguće tragedije.

N.M. je nestao u jezeru 15. avgusta oko 15 časova.

– Njegove poslednje reči bile su: “Ovo je moj poslednji dan – priča njegov prijatelj J.Z. koji je sa M.N. uspeo po veoma uzburkanom jezeru da spasi jednog od dva mladića koji su pali sa skutera i duže se održavali na površini vode čekajući pomoć. N.M. nije izdržao. Njegov brat od tetke D.D. (24) iz Togačevca kod Lebana jeste, prenosi Jugmedia.

Odjednom su se spustili oblaci

Šestoro mladića iz Leskovca i Lebana su odlučila da nekoliko dana provedu na Vlasinskom jezeru. Skuter od D.D. im je bila jedna od zanimacija i svi su ga vozili.

– Tog dana jezero je bilo mirno. Kada su N.M. (nestali dečak, prim.aut.) i D.D. ulazili u vodu malo je duvao vetar, jezero se talasalo, ali ništa strašno. Nismo mnogo obraćali pažnju, ne znajući da će daleko otići od obale – priča J.Z.

Vreme na planini je varljivo i brzo se menja. Tako se desilo i tog 15. avgusta.

– Odjednom su se spustili oblaci do samog jezera, vetar je počeo jako da duva, talasi su bili visine oko 70 centimetara. Svi smo skočili na noge. Na pučini nismo videli naše drugove. Krenula je borba da se dođe do nekog čamca. U tri nije bilo goriva u motorima, u četvrtom jeste. Obio sam ga i sa drugom ušao u njega. Veslali smo nasumice, talasi su nas bacali. Jednog momenta sam mislio da će se čamac razbiti – priča dok mu se glas trese.

– Svi smo sve vreme nosili sigurnosne pojaseve. Ne znam zašto su njih dvojica tada krenuli bez njih – dodaje on.

Vlasinsko Jezero
FOTO: KURIR/T.S.

Pola sata agonije na jezeru

Računa da je prošlo pola sata dok su ugledali glavu iznad površine jezera jednog svog druga – D.D., i dalje skuter kako ga bacaju talasi.

– Polako smo prišli i ja sam pružio veslo za koje se on uhvatio. Ali ni on ni ja nismo imali snage za više od toga pa smo tako stajali skoro minut, dok mi drug iz čamca nije pomogao da ga ubacimo. Gledali smo okolo da vidimo N.M., ali nismo, a nismo smeli duže da se zadržavamo jer su sada u riziku bila tri života – nastavlja da priča o drami na hirovitom Vlasinskom jezeru, gde se skoro svake godine utopi po jedan, uglavnom mlad čovek.

Sve ostalo što zna, zna iz priče D.D., koji je brat od tetke nestalog N.M. i koji je doživeo veliku traumu.

– D.D. ima licencu za vožnju skutera i iskusniji je, ali tog dana je N.M. hteo da vozi, što mu nije bilo prvi put. Skuter smo svi vozili. N.M. je i mene vozio više puta. Oni su usled udara jakog talasa skliznuli sa skutera i pali u vodu. U prvi mah to nisu shvatili ozbiljno, već su se smejali. No, kada su videli da je skuter jedno 30 do 40 metara daleko od njih, krenuo je strah, a da plivaju nisu mogli zbog talasa. Održavali su su se na vodi i pričali, čekali da neko dođe po njih – kaže on.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *