Blistava karijera Goce Lazarević koja ni u jednom trenutku njenog trajanja nije bila obavijena skandalima, ipak je imala svoje teške momente koje bi pjevačica rado izbrisala da može.
Iako ih je bilo čak nekoliko, jedna situacija je za Gocu bila izuzetno neprijatna.
– Pjevala sam na svadbi sa orkestrom iz Petrovca na Mlavi sa kojim sam mnogo toga radila. Moje je bilo da dođem oko četiri, pet popodne, a orkestar je bio tu od ujutru. Pretpostavljam da su oni imali neki svoj slijed stvari i da nisam bila u toku sa njihovim nivoom raspoloženja, ali kada sam ušla pod šatru prišao mi je jedan čovjek, za koga nisam znala ko je, i počeo da me vuče za rukav prema vrhu sofre, tako da sam se saplitala. Kada smo došli do stola gdje su sijedele najvažnije zvanice i mlada i mladoženja rekao mi je: „Hajde, penji se na sto!“ Odgovorila sam mu: „Znate, ja se ne penjem po stolovima!“ On je navalio na sto, i na sto. Kada sam odbila gurnuo me je i rekao: „Oterajte je kući!“ Pogledala sam ga i počela da trčim između redova plačući- ispričala je Goca.
Kada je vidio da su se stvari otrgle kontroli, šef orkestra potrčao je za Gocom a zatim i ostali muzičari, pokušavajući da je ubijede da ostane uz objašnjenje da je penjanje na sto i na klupe normalna pojava na takvim veseljima, prenosi Grand.
– Taj čovjek koji me je vukao je bio mladoženjin djeda, i bio je vidno pripit, ali nije mi rekao ni “dobar dan“ već me vukao kao vreću. Ja sam se nekoliko puta popela na sto ali zato što sam ja to htjela. Meni ne može niko da naredi da se penjem na sto i to ne dozvoljavam nikome. Ne postoji novac za koji ću da se penjem. To radim jedino za džabe– objasnila je ona svojevremeno.
Pjevačica je nakon napora benda da je nagovre da ostane to i učinila iz straha da momci ne ostanu bez posla. Vidno neraspoložena, ipak je ispoštovala dogovor i više nego što je trebalo te je umjesto do dva ostala da pjeva do 6 ujutru.
– U šest su ostali samo mlada, mladoženja i njihova porodica, a kako je bila jesen svi su cvokatali od zime i molili su djedu da ide da spava. Međutim, on je govorio još ovu pjesmu i još ovu pjesmu. Toliko sam već bila bjesna, ljuta i umorna, da kada je pjevač zapjevao „…i dok ide niz ulice slušam njene cipelice“, prvo sam bacila mašnu sa kose, pa sam počela da skidam mantil i onda da stepujem cipelama. Uopšte ne znam zašto sam to uradila. Na kraju sam izula i cipele. Djeda se tada prvi put nasmješio i povikao – Stop. Pružio mi je ruku i rekao: „Pa ti si, u stvari, divna!“ Pitala sam ga da li je trebalo sve da poskidam, da bi on shvatio da sam divna. To mi je bio najteži i najponižavajući momenat u profesiji– zaključila je ona.