Era Ojdanić je, bez dileme, jedan od najživopisnijih likova na estradnoj sceni. Ima “bezbroj” zanimljivih anegdota iz života i karijere…
Jednom prilikom Era se prisetio kako je otvorio kafanu.
“Kao klinac radio sam u kafani bez plate, samo za bakšiš. Radio sam 10 godina kod čika Miće, davao mi je ponekad večeru, ali to je bilo nešto kuvano, nikad roštilj. Pevao sam i svirao svake noći i tu su se okupljali fudbaleri, sudije, novinari… U to vreme u Beogradu nije bilo nijednog mesta za izlazak. Jednog dana, kada više nije mogao da radi, gazda me je pitao: ‘Hoćeš da kupiš kafanu? Ti si vredan i znam da će ova kuća ostati na dobrom glasu’. Tako je i bilo, kupio sam je za 50.000 maraka. Gazda mi je prodao kafanu jeftinije jer me je voleo kao svoje dete, a i bilo mu je važno da neko nastavi posao”, ispričao je jednom prilikom Era.
Ojdanić se hvalio da je pevao svima – od kriminalaca, preko sportista, do političara:
“Slušali su me Ljuba Zemunac, Rade Ćaldović Ćenta, Stane Dolanc, Ivan Stambolić, Žika Muštikla, Toma Nikolić, Vojislav Šešelj… Lepo smo se zabavljali i družili. Jedino nisam uspeo da pevam Slobodanu Miloševiću i baš mi je žao”, naveo je Era i u dahu nastavio:
“Kad god sam negde nastupao, bili su redovi i sve devojke su se okupljale oko mene, a mnoge kolege su mi zavidele na tome. Radiša Urošević je bio jedini šmeker na estradi, pored mene, naravno. Pokojni Bora Drljača stalno se nervirao i pitao šta im ja to radim, kada sve dolaze kod mene! Na jednom nastupu je bilo više izvođača, a kada sam ja izašao na binu, devojke su toliko vrištale da je to bilo neverovatno. Jedna devojka je nasred diskoteke skinula gaćice, prišla mi i zamolila me je da ih stavim u džep. Bilo je hiljade situacija gde nisam mogao da se odlučim sa kojom ženom ću otići u hotelsku sobu posle nastupa. Ma mladost-ludost”!
(Kurir.rs)