Iako je sitno brojala pred porođaj, Ana iz Kragujevca ipak se nije nadala da će svoje četvrto dete roditi u automobilu. Maleni Tadija nije želeo da čeka, pa će se njegov dolazak na svet još dugo prepričavati.
– Kao četvorotki, sve mi je bilo i više nego poznato, porođaj, bolovi, kontrakcije. Zadnja tri, četiri dana osećala sam bolove, ali nisam pridavala značaj, samo sam ih prodisala. Otišla sam na rođendan kod zaove, ali kad je oduvala svećice zamolila sam ih da me vrate kući jer sam osećala da nešto nije u redu, kaže Ana za RINU.
Sela je u automobil sa Gordanom i Kristinom i tokom vožnje sve je bilo normalno do jednog trenutka, kad je osetila da kreću porođajni bolovi. Tada je Ana rekla zaovi koja je vozila da stane, jer beba ne želi da čeka.
– Skrenule smo desno, van puta, stale i u jednom do dva napona, ugledala sam da je beba izašla. Kristina je odmah stavila bebu na grudi, znajući da nema opremu za presecanje vrpce. Vikala je dobro je, dobro je. Dok smo čekali Hitnu, uvila ga je u Gocin džemper i tako ušuškan kod mame Tadija je sačekao Hitnu pomoć, priča Ana.
Ona dodaje da je velika sreća u čitavoj toj situaciji jeste što je Kristina, čiji rođendan su taj dan i slavili pedijatrijska sestra i osećala se na neki način u sigurnim rukama. Sigurno je da ni one ovaj događaj nikad neće zaboraviti.
– Te emocije, kada su ugledale Tadiju, ne mogu da vam opišem. Goca je počela da plače, Tina se držala sve do trenutka kada su nas prebacili u sanitet. Držeći ga sve vreme kod sebe, dok ga je doktorka pregledala, ja sam bila najponosnija na njih, Tadiju pa na kraju i na sebe“, ističe Ana.
Ovaj za sve poseban dan dugo će se prepričavati, a mali Tadija i njegova mama postali su svima posebno dragi i u bolnici upravo zbog događaja koji je prethodio njihovom dolasku u porodilište.
– Kada smo stigli u porodilište svi su bili oko nas, mene su odveli u salu a njega u blok za bebe. Posle nekih sat vremena sam sama ustala iz kreveta i otišla do sestara da mi daju bebu. Dalje je sve lagano išlo, njegov i moj oporavak. Posle tri dana smo izašli kući i sada smo super, rastemo polako uz braću i sestru“, rekla je mlada mama Ana.
Ona je iskazala veliku zahvalnost Gordani i Kristini, jer bez njih dve kako kaže ne bi bilo ovakvog porođaja koji će se uprkos nepredviljivim okolnostima pamtiti na najlepši način.
– Goci jer mi je bila bezuslovna podrška, iako sam joj uništila zadnja sedišta auta i Tini, jer svašta sam u životu videla ali onakvu požrtvovanost i profesionalnost ne. Svo vreme je bila na vezi sa koleginicama babicama. Taj dan će se od ove godine duplo slaviti. Tetke su dobile bratanca i imale jako uzbudljiv dan, a Tina ortaka za duvanje svećica sledeće godine“, zaključuje Ana.
Tadija je na rođenju bio težakl tri kolograma i 790 grama.
(Kurir.rs/RINA)