Trostruka svadba – veselje od najmanje tri dana, a možda i nedelju, ostaće godinama upamćena u Ečki kod Zrenjanina, u srcu Banata.
Tako je to kad deda dočeka i reši da u istom danu napravi trostruko slavlje – tri svadbe! Da izjedna oženi dva unuka i uda unuku. Ne žali, kaže, kao ni baba kojoj je to bila želja da u porodičnoj kući domaćinski dočeka i ugosti svatove na trostrukom veselju.
Ispred okićene kapije i kuće, luksuzna bela limuzina za tri para mladenaca, a na stubu vijori se srpski barjak, kako i dolikuje kad se dočekuju svatovi!
Svadba je, što se vidi i po snimcima, više nego luksuzna, a da je koštala mnogo, koštala je. I to deda ne krije, ali i ne žali. Tačnu cifru nije želeo da kaže jer važno je da su deca srećna a familija na okupu. Veselje je spremano samo dva meseca, jer deda poznaje mnogo ljudi, a samo na kićenje i ukrašavanje otišlo je najmanje nekoliko hiljada evra.
Inače, reč je o porodici koja je u Danskoj stekla ogromno bogatstvo, i koja već decenijama tamo složno i vredno radi, gradi i stiče ali ne žali kad treba da se proveseli na životnim događajima poput rođenja, krštenja i svadbi.
Familija Dan na čelu sa dedom Aurelom u Danskoj ima 9 kuća i poručuje da tu neće stati, biće ih još! Imaju, kažu, i par stotina automobila, silne firme, mnogo zarađuju ali mnogo i rade. Ponosni deda Aurel kaže da je trostruka svadba bila želja njegove supruge pa je tako moralo i biti.
Prvi novac, seća se deda, nije zaradio lako ali, veli, nekako se snašao. Prvo je otvorio jednu prodavnicu, pa drugu, treću, četvrtu i sve su radile punom parom, to su bili manji marketi. Decu je iškolovao.
– Mi ne možemo jedni bez drugih, ne funkcionišemo ako nismo zajedno, zato smo tako sve i stekli a ima gde ne mogu ljudi ni sa zetovima ni sa snajama zajedno a mi jedni bez drugih ne možemo niti bismo ikad ovoliko stekli – kaže deda Aurel koji je posle prodavnica ušao u biznis sa mehaničarskim radionicama.
– Radostan sam što me sinovi slušaju i još me pitaju za savet – kaže deda Aurel koji se diči činjenicom da žive svako u svojoj kući, sve jedna do druge, ali uveče za večerom svi sedaju za isti sto – i zetovi i snajke sa njima.
Posle auto-radionica ušli su i u posao sa auto-salonima i sve je njihovo, pa im pomoć banaka uopšte ne treba. Imaju i 38 zaposlenih radnika. U Danskoj imaju 9 kuća, planiraju da još ulože i kupe, pa radionice, radnje, salone…
Dedina želja bila je da veselje bude u dvorištu ogromne porodične kuće u Ečkoj, raskošno okićene… Ispred roštilj do roštilja, a na njima jagnjići, prasići, pilići i vo od skoro pola tone, za svakog ko šta voli.
Raskošne venčanice za dve snajke i unuku, luksuzna bela šatra ukrašena hiljadama cvetova, skupi servisi, escajg, a ni za muziku se nije žalilo, muzikantima po čelu niko nije lepio manje od 50 evra!
Tu se istakla i baba koja je za muziku spremila punu torbicu evra, sve po 50, da se veseli, naručuje i čašćava! Ima, kaže, i nešto danskih kruna, sve lepe i nove, jer stare novčanice ne voli.
Mladence čekaju i više nego skupi pokloni a šta je to skupo za dedu Aurela otkriva lično on!
Kaže da kod njih u familiji za rođendan, recimo, unuke, nema poklona manjeg od 10.000 evra!
Svatovi su dočekani domaćinski, pravom gozbom i bogatom trpezom a za raspoloženje i dobru zabavu bile su zadužene i folk zvezde – Snežana Đurišić i Beki Bekić čije hitove ova familija obožava, naročito “dvojke”.
Kurir.rs/Youtube Moja Happy Muzika