BEOGRAD – Svi kažu u Americi je blagostanje, beru se pare sa drveta, ali nije tačno… Nije tačno!, kaže Srđan Savić, koji je sa 14 godina, posle bombardovanja, otišao u Ameriku jer se tako, prosto, desilo.
Na pitanje kako, kaže da mu je otac radio u ambasadi i mogli su. Seća se i da mu je tad bilo 14, ali da je od prve godine tamo govorio da će se vratiti u Srbiju. Tamo se iškolovao, završio koledž, išao na putovanja, žurke, radio sve ono što inače viđamo u filmovima a kako žive tamošnji mladi.
Vratio se u Srbiju, oženio, ima dvoje dece…
Ovdašnjim mladima bi, kaže, preporučio da odu u Ameriku, da vide, da žive tamo i da pre svega – nauče kako se radi jer ono što je tačno o njima jeste da su najbolji biznismeni na svetu i ako ima mesta gde se biznis uči najbolje onda je to Amerika.
– Ako postoji zemlja u kojoj možeš da postaneš milioner za dan, onda je to Amerika. I to ako imaš ideju! To je neverovatno – kaže Srđan pojašnjavajući da to u Srbiji nije moguće jer ljudi godinama, ceo život, mogu da rade, imaju ideju ali ne mogu da je unovče.
Srđan sada radi kao frilenser i to američki ovde u Srbiji i, kaže, cilj mu je da ovi naši mladi ljudi ostanu ovde i da treba naučiti kako mladi ovde da zarađuju i da ovde troše.
Srđan je inače živeo u San Dijegu, jednom od najlepših SAD gradova, a razlog za povratak jeste to što ga je vuklo da se vrati…
– To moje odrastanje, to moje detinjstvo, sve lepo, uspomene, to je bio razlog – kaže Srđan, inače rođeni Beograđanin, dodajući i da mnogo njegovih prijatelja želi da se vrati ali treba to i ostvariti, a neki su naši ljudi čak i prinuđeni, nažalost, da ostanu tamo u Americi.
On smatra da tamo treba otići naučiti jezik, glavni svetski jezik biznisa, kao i modele biznisa, a onda možeš da radiš gde hoćeš, i u Kini! Smatra i da se iz Beograda može raditi bukvalno sve a da je trenutno najtraženiji digitalni marketing.
– Najbitniji resurs u 2024. biće mladi ljudi jer je u 2022. i 2021. najviše ljudi na planeti otišlo u penziju… Ja ne razumem nekog ko ima više od 30. godina a da nema posao, ima posla u Beogradu koliko hoćeš, toliko oglasa, toliko stranih firmi…, mogu da izmišljaju posao, samo mašta! Ovde radna snaga nije više jeftina, samo jeftinija i stranci toliko hoće naše ljude… Srbi su pametni, ali problem je što nam je stara zemlja, i što ovde ljudi od 30-40 još žive s roditeljima…
Iskustvo mu govori da će stranci, poput njegovih klijenata, uvek pre zaposliti Srbina ili Srpkinju nego nekog iz Azije.
I ovde sve počinje da se dešava, stranci sa ovom digitalizacijom dolaze da žive i rade ovde…- kaže Srđan koji kaže da su naši mali gradovi predivni i da već razmišlja da sa decom ode u neki manji grad od Beograda jer su manji gradovi mnogo bolji i zdraviji za decu i za njihovo odrastanje.
– Moja deca su rođena ovde, ali imaju američke pasoše, još su mali, ali kad krene srednja škola, ići će da vide kako tamo izgleda srednja, studije…- kaže Srđan koji dodaje da je za razliku od Srbije u Americi surovo – sa 18 biraš da li radiš, školuješ se i plaćaš kiriju ili napolje iz kuće… To je ta borba za opstanak, to ovde malo fali…
Srđan kaže da je kao američki frinlenser koji radi iz Srbije, a zapošljava i ljude iz Bangladeša, Kube, otišao u mini-penziju, da sad radi 2-3 sata dnevno a zarađuje nikad bolje.
– Ja sam skroman, imam motor, imam auto, i vremena za decu – kaže Srđan dodajući da to u Americi nikada ne bi mogao.
Kad je prijateljima u Americi rekao da ide na more u Tursku, pa dva meseca na selo kod Knjaževca, pitali su ga jel bolestan, ili umire od raka kad može toliko da odsustvuje s posla. Ali, to je ono što je hteo da promeni u svom životu.
Ima, kaže, i mnogo prijatelja koje je vodio ovde po Beogradu, Novom Beogradu da gledaju stanove, hoće da se vrate ali cene su posle korone toliko otišle da im je skupo: A ja im kažem, idite u neki manji grad, ima toliko lepih gradova u Srbiji, pa da oživimo i te gradove.
On je ohrabrio naše ljude iz Amerike koji žele da se vrate da ima toliko stranih firmi da može dobar posao lako da se dobije, a može dobro da zaradi i onaj bez škole ili sa srednjom, i to samo ako perfektno govori engleski jer Beograd sada ima jedan najvećih kol-centara u Evropi.
Dodaje da mu je uživanje živeti u Srbiji i da se ne kaje ni dana što je tako uradio, a da mu za život ne treba mnogo.
– Od prvog dana kad sam otišao tamo znao sam i stalno sam govorio da se vraćam u Srbiju – kaže Srđan sa osmehom.
Kurir.rs/Youtube Dragaan Rakonjac