Otkrio da se dvoumio da li da puca u čuvara Dragana Vlahovića ili pozove majku, ali se uplašio i ispalio prvi metak.
“Žao mi što nisam ubio sve učenike sa spiska! Hteo sam da se vratim i sve ih ubijem, ali mi je u dvorištu ispao ranac sa Molotovljevim koktelima i nisam uspeo”, ovako je svoju ispovest započeo u Centru za socijalni rad K.K. (13), koji je juče ubio 8 svojih vršnjaka i domara u školi “Vladislav Ribnikar”, prenosi Kurir.
Prema rečima izvora ovog lista, dok je dečak hladnokrvno, bez trunke kajanja i empatije prema žrtvama, govorio o tome kako je dugo pripremao zločin, kao i kako je razradio plan i zbog čega, radnici CZSR nisu mogli da sakriju zaprepšćenje.
– Njima nije bilo dobro dok su ga slušali – kaže izvor Kurira.
Kako dalje objašnjava, posebno jezivo je bilo kada je dečak izgovorio “da mu ni najmenje nije žao ubijenih drugova“.
– Uživao sam dok sam slušao njihove krike. Meni je žao što nisam pobio sve ljude sa spiska, ali kada sam izašao u dvorište da promenim šaržer, ispao mi je ranac sa Molotovljevim koktelima, a njih sam hteo da bacim kako policija ne bi mogla da uđe u školu dok ne završim započeto. Onda sam se uspaničio i shvatio sam da je najbolje da pozovem policiju. Spustio sam pištolj i pozvao – navodno je detaljno opisao zločin.
Ono što je naročito šokiralo radnike CZSR tokom razgovora sa maloletnikom, jeste i to što je on praktično priznao da je na neki način uživao u zločinu, da ne samo da ga je svesno planirao, nego ga je i hteo.
– Dečak je priznao da je često gledao kriminalističke filmove, serije, ali i dokumentarce o masovnim ubistvima, čak i onim u školama. Naročito je bio opsednut dokumentarcem “Američka tragedija“, u kom se prikazuje kako majke žrtava pate, ali i kako majka ubice pati zbog onoga što je njeno dete počinilo. Taj dokumentarac je gledao više puta i poistovećivao je majku ubice sa svojom majkom – navodi izvor Kurira.
– On je majku ubice iz dokumentarnog filma poistovećivao sa svojom, jer je smatrao “da ona nema saosećanja prema njegovim problemima”. Zapravo, hteo je da pate majke njegovih ubijenih drugara, ali i njegova mama. Tu patnju, kao i krike uplašene i ranjene dece je video kao neku vrstu kompenzacije za svoju duševnu bol – navode iz CZSR.
Dodaju i da je dečak smatrao da ima problem sa društvom i okolinom, odnosno da on pati zbog toga što je izopšten i odbačen od društva.
– On nije bio žrtva fizičkog nasilja, a pitanje je da li je bio žrtva nekog drugog oblika vršnjačkog nasilja. On je imao lični osećaj da deca iz škole ne žele da se druže s njim, a njegova mama nije to shvatala i razumela – navodi izvor i dodaje da je dečak u svaku svoju žrtvu ispalio između pet i osam hitaca.