Vera Putina, žena koja je tvrdila da je prava majka ruskog predsednika Vladimira Putina, preminula je u siromaštvu u 97. godini.
Žena iz siromašnog sela Meteki u bivšoj sovjetskoj državi Gruziji decenijama je tvrdila da je Putin njen sin iz veze sa oženjenim ruskim mehaničarom, a koga su joj navodno uzeli kad je imao 10 godina.
Vera je u jednom intervuju pre smrti rekla da joj je slomljeno srce jer je čovek na koga je bila toliko ponosna previše hladan da prizna istinu. Umrla je početkom nedelje, a da skoro 60 godina nije imala kontakt sa čovekom za koga je govorila da ga voli.
Izvori u Gruziji potvrdili su juče da je Vera umrla od starosti u prestonici Tbilisiju i da je u utorak sahranjena u svom rodnom Metekiju. Vera, penzionerka niskog rasta, tvrdila je da je njen sin, kome je dala nadimak Vova, najranije detinjstvo proveo na selu. Ispričala je i da su rane godine njenog sina bile ispunjene zlostavljanjem i zanemarivanjem od strane njegovog očuha Georgija za koga se udala. Takođe je tvrdila da je sina “tužnih očiju” ostavila kod bake i dede u Rusiji kad je imao 10 godina i da ga nikada posle toga nije videla.
Zapisi otkriveni u arhivi najbližeg grada Metekija, Kaspija, pokazuju da je izvesni Vladimir Putin bio registrovan u školi Meteki od 1959. do 1960. godine i da je rođen kao Gruzijac, a ne Rus.
Verina tvrdnja je u suprotnosti sa zvaničnom biografijom Vladimira Putina u kojoj se navodi da su njegovi roditelji bili Vladimir Putin stariji i Marija Šelomova. Putin je zvanično rođen 1952. godine u tadašnjem Lenjingradu i bio je treći sin ruskog para. Njegov brat Albert, rođen 1930-ih, umro je u detinjstvu, a njegov drugi brat Viktor, rođen 1940, umro je od gladi dve godine kasnije tokom opsade Lenjingrada.
Vera je za Sun rekla u jednom od poslednjih intervjua da želi da vidi svog sina makar jednom pre smrti.
– Moj san je da ne umrem dok me Vova ne vidi i razgovara sa mnom bar jednom. Često ga vidim u snovima, ali ne želi da razgovara sa mnom, uznemiren je zbog onoga što sam uradila i u snovima. Ne može da mi oprosti – rekla je Vera.
Govorila je i o navodnom zlostavljanju od strane očuha.
– Vovu nije tukao, ali nije krio da mu se ne sviđa. Često je pretio da će izbaciti “kopile” iz njegove kuće. Dan bi prošao, a da detetu ne kaže ni reč. Vova je patio, mrzeo je georgija, ali ga se plašio i nije smeo da podigne glas. Često ga je bosog izbacivao iz kuće tokom zime, a komšije su ga sklanjale. Kad je moj muž, njegov očuh, umirao, imao je vizije da se Vova vratio. Njegove poslednje reči su bile: “Zamolite onog malog ruskog dečaka koji stoji u uglu da dođe i sedne i jede sa nama”. Nije mogao da podnese da vidi Vovu za stolom pa je dete često jelo samo – rekla je starica.
Vera je ispričala da je njen uplašeni sin postao hladan i introvertan zbog muka iz detinjstva i da je počeo da ublažava bol na životinjama u selu.
– Vova je bio tih dečak. Još čuvam praćku koju je napravio da puca na komšijske kokoške. Nisu bili oduševljeni zbog toga i često su se žalili. Uprkos tome što je bio tih bio je veoma takmičarski nastrojen i ćudljiv. Nije mogao da podnese da bilo ko od vršnjaka bude bolji od njega u bilo čemu. Uvek je morao da pobeđuje druge i nije se odmarao dok ne bi prošao bolje nego neko drugi. Ali uprkos tome mrzeo je maltretiranje i nikada se nije ozbiljno svađao sa svojim drugovima iz razreda. Uvek je pokušavao da bude dobar prijatelj – navodi starica.
Vera je tvrdila da je dečaka spasila od pijanog očuha tako što ga je poslala kod svojih roditelja u Rusiju.
– Moj muž je bio svadljiv čovek, voleo je da se svađa, mnogo je pio, a bio je i ženskaroš, iako me je voleo. Naš dom nije imao mira zbog toga. Vova je video nepoštovanje prema meni, ali se previše plašio da bilo šta kaže i da se suprotstavi svom očuhu. Posle jedne svađe vratila sam se roditeljima zajedno sa Vovom i ćerkom koju sam imala sa Georgijem. Nakon što smo se pomirili, vratila sam se, ali bez Vove. Moji roditelji nisu hteli da ga vrate. Rekli su da će se dobro brinuti o njemu. To je poslednji put da sam videla svog dečaka. Moje najveće žaljenje kad budem umirala biće što sam dozvolila da mi se moj dečak uzme iz naručja – rekla je Vera.
Tvrdila je da joj Vova nikada nije vraćen jer je njen otac Rus bio besan što se udala za Gruzijca.
– Nikada mi to nisu oprostili. Nisam otišla u Rusiju kad mi je otac umro, ali sam otišla kad je umirala moja majka. Gajila sam nadu da će mi konačno reći gde je moj sin i šta mu se desilo. Bila je na samrtnoj postelji i očigledno je htela nešto da mi kaže, ali nije mogla. Pitala sam rođake da li znaju gde se nalazi Vova i molila ih da ne kriju to od mene. Rekli su mi da ne znaju. Samo jedan mi je priznao da se zakleo mom ocu da nikome neće reći. Kasnije sam saznala da ga je otac odveo u vojnu gimnaziju (školu KGB-a) i da je govorio da će tamo od njega napraviti pravog čoveka. Rekli su mi da je kasnije postao vojnik. Ponosna sam što ga ljudi zovu “mali Staljin” – rekla je žena.
Vera je tvrdila da je Putinov otac bio ruski mehaničar Platon Privalov, a da je ostala u drugom stanju dok je bio u braku. Tvrdi da je njen sin pod nadimkom Vova rođen 7. oktobra 1950. godine – tačno dve godine pre Putinovog zvaničnog datuma rođenja.
Vera se inače 1952. godine udala za gruzijskog vojnika Georgija Osepahvilija i preselila se u Gruziju.
Šura Gabinašvili je bivša učiteljica ruskog jezika u seoskoj školi u Metekiju za koju je tvrdila da je detetu držala časove ruskog jezika između 1958. i 1960. godine. Učiteljica je tvrdila da je dobila pretnje smrću otkako je svoje tvrdnje iznela u javnost.
– Bio je najniže dete u razredu, ali je uvek želeo da pobedi u svemu – rekla je učiteljica.
Stručnjaci u Moskvi i dalje insistiraju da se na Verinoj crno-beloj fotografiji njenog sina od sedam godina ne nalazi ruski predsednik Vladimir Putin.
Dmitrij Peskov, Putinov portparol, odbacio je takve tvrdnje.
– Priča nije istinita. Uopšte ne odgovara stvarnosti – rekao je Peskov.
(Kurir.rs/Sun)