Dečak koji je osumnjičen za masakr u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu ne može krivično da odgovara, a advokat Marko Anđelković Slijepčević kaže da bi jedan od scenarija bilo njegovo tajno puštanje na slobodu iz psihijatrijske ustanove.
Učenici osmog razreda OŠ “Vladislav Ribnikar” polagaće kao i svi drugi osmaci u Srbiji malu maturu, odnosno test iz maternjeg jezika, matematike i izabranog predmeta, ali se u Ministarstvu prosvete razmatraju dve varijante olakšica koje bi ova deca mogla da koriste pri upisu u željenu srednju školu, saznaje se.
Mala matura je, prema rečima izvora, zakonska obaveza, te ne postoji mogućnost da osmaci iz Ribnikara, gde se 3. maja dogodio nezapamćeni masakr, ne polažu tri testa za upis u srednje škole.
Ministarstvo razmatra opcije koje bi im olakšale upis u školu. Prva je da se doda određeni dozvoljeni zakonski procenat na osvojene bodove na završnom ispitu. Druga varijanta je da određene škole povećaju broj đaka koje primaju za po pet. Ministarstvo će videti koliko dece želi da ide u koje škole i na osnovu toga će sa određenim školama razgovarati da se poveća broj đaka.
– Odluku da se deca iz Ribnikara prebace u drugu školu trebalo je doneti i ranije jer svaki povratak u njihovu školu predstavlja uznemirenje. Deca su išle i na sahrane i proživljavaju traumu s velikim T. Ne znam kako u takvom stanju uopšte mogu da uče, treba im pružiti podršku jer je sve još sveže – kaže Dragana Ivanović.
Prokomentarisala je i psihološku pomoć za decu i roditelje, pogotovo odeljenju VII/2.
– Ja nisam uključena u te timove, a moj stav je da akcenat treba staviti da sa svima koji su pogođemi traumom treba da budu u uključeni u rad sa obučnim stručnjacima koji su specijalizovali traume. Ne znam koliko su uključeni, ali neophodno je da stručno lice bude edukovano baš za ovu oblast – dodaje Ivanović.
Psiholog je prokomentarisala i još jedan vid podrške deci kroz radionice.
– Kad se osmišljavaju ovakvi programi, treba ih praviti na stručan način. Svakako treba da uključe i ljude koji su edukovani za rad s traumom. Sve je u redi da čitate deci, ali neki sadržaji mogu da budu deci okidači za ponovno proživljavanje traume – smatra Ivanović.
Advokat Marko Anđelković Slijepčević nadovezao se s pravnog aspekta na dešavanja u školi.
– Ja sam uvek bio za fer plej u životu i deca koja su išla u Ribnikar nemaju uslove da učestvuju u pravičnom takmičenju da se upišu u srednju školu i najpravičnije je da im se dozvoli da upišu školu koju žele. Svestan sam da im povratak u školu izaziva PTSP, trebalo je ranije zatvoriti školu. Nisam za odgovornost ljudi koji nemaju veze sa događajem. Eventualno direktorka i psiholog treba da podnesu ostavku, ostalo je bilo nepotrebno. Ovde odgovornost eventualno može biti u porodici, nije na sistemu i državi. Odrastao sam uz igrice i horor filmove, posećujem streljane, ali mi nikad nije padalo na pamet da ubijam nedužne ljude – kaže Anđelković Slijepčević.
Advokat je prokomentarisao i svedočenje dadilje koja je radila za roditelje dečaka ubice.
– Svedok je najnepouzdanije dokazno sredstvo. To je čovek, on je podložan manipulaciji, zavisi na okolnosti o kojima svedoči. Na osnovu podataka koje ja imam, ne vidim osnov za zanemarivanje deteta. Propust je izazivanje opšte opasnosti jer oružje nije bilo obezbeđeno na adekvatan način. Ipak, ne bih kvalifikovao sam predmet jer se ne bavim njime – dodao je advokat.
Osvrnuo se i na same postupke koji se vode protiv roditelja maloletnika, počinioca masovnog ubistva.
– Javno tužilaštvo je organozovano kao policija, ono ima šefa koji rukovodi zamenicima. Uzelo se vođenje ovog predmeta zbog značaja, Više javno tužilaštvo u Beogradu je od najvećeg značaja u Srbiji. Mogu da budu spojeni postupci, to zavisi od okolnosti, ali mislim da će se majci i ocu suditi odvojeno.
Kad je reč o pogubnom uticaju društvenih mreža i najnovijih morbidnih aplikacija gde se veliča masovni ubica, Ivanović kaže:
– Desila se velika tragedija, prvi put kod nas. Mediji se nisu snašli jer su dali na popularnosti ovom detetu, a istovremeno se zanemaruje Mladenovac. U drugim državama uopšte se ne iznose imena ni slike počinioca. Ovde mu je suviše dato na značaju. Uvek će se naći neko ko će napraviti aplikaicju za veličanje ubice, pogotovo jer je suviše bilo neproverenih informacija – smatra Ivanović.
Negirala je i da naša deca nemaju empatiju.
– Empatija je prisutna, u pitanju je generalizacija da to nije tako. Vidite kako se deca u drugim školama ponašaju, čak i roditelji imaju strah da šalju decu u škole. Ne znam koliko imamo kadrova za to, ali i druge škole treba uključiti u to i to ne samo do raspusta, već nastaviti godinama jer je ovo velika trauma – kaže Ivanović.
Ministarstvo predložilo smenu direktorke, a advokat je pojasnio koja bi mogla da bude njena odgovornost.
– Njena odgovornost je u sferi administracije i morala. ne vidim bilo kakvu mogućnost za krivičnu odgovornost. Ako su vršeni neki propusti, ne vidim čak ni prekršaj, prosvetna inspekcija će to analizirati. Mislim da će se sve to završiti njenom ostavkom.
Dečak je, prema dostupnim informacijama, i dalje na psihijatrijskom posmatranju.
– Sudska odluka koja se donosi je da se protivno volje zadržava lice u psihijatrijskoj ustanovi i za to postoji i zakonsko rešenje. Ni policija ne može da vam uđe u kuću i uzme dete, samo sud i sudska odluka. Ostali organi samo pomažu u sprovođenju te odluke. Dečak će biti zadržan do momenta dok oni ne procene da nije opasnost za širu zajednicu i za sebe. Moje mišljenje je da će on jednog dana u tajnosti izaći, da niko neće znati, promeniće identitet i otići u inostranstvo. Podsetiću, da nije samo on ugrožen, već i njegova porodica. Da li ćeto biti, mi ne znamo, ali ako bude pušten moja pretpostavka je da će biti tako.
Izvor: srbijadanas.rs