Kosta K. (13) nije lud i svesno je počinio jezivi masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” 3. maja na Vračaru. On se ponaša zdravorazumski i sa zadovoljstvom je pisao spisak žrtava. Imena i prezimena na spisku pisao je odvojenim slovima, a to govori da se uživeo u predstavu i zamišljao sam čin ubistva i reakciju društva.
Ovo je procena profesora doktora Radoslava Svičevića, sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije, koji je protumačio rukopis Koste K.
Dečak-ubica je, inače, napravio spisak žrtava mesec dana pre nego što je u školi ubio osmoro dece i portira.
Rukopis nije formiran
Profesor Svičević napominje da se zbog njegovog kritičkog stava prema grafologiji, koji podrazumeva da je ona “spekulativno-pseudonaučna disciplina”, može izjasniti samo o psihofizičkom stanju dečaka u vreme pisanja spiska žrtava.
– Napominjem da se i ova moja analiza može uzeti sa rezervom, jer se konačni rukopis i potpis formiraju između 16. i 18. godine života, kao dokaz nečijeg identiteta, zbog čega su rukopis i potpis u forenzičkom smislu u rangu sa otiskom prsta, DNK profilom i spektrom boja dužice u oku. U vezi sa navedenim, koristeći fotografiju rukopisa Koste K., pažnju zaslužuju sledeće činjenice: precrtavanje navedenih imena njegovih drugova ukazuje na selektivni, analitički pristup odabiru žrtava po nekom kriterijumu koji je samo njemu bio poznat, a što svakako ide u prilog dobro očuvanog razuma – objasnio je profesor i dodao:
– Sledeća karakteristika ovog rukopisa jeste da su imena pisana odvojenim slovima, što ukazuje na uživljavanje u predstavu zamišljene situacije u vreme izvođenja krivičnog dela i reakcija društva makro i mikro socijalne sredine. Makro je škola, a mikro je širi društveni kontekst. Dok je to pisao, dečak je u svojoj glavi uređivao kako će da napravi neki haos, uznemiri situaciju, kako će se i on veličati kao junak, a što se sada potvrđuje, za mene uznemirujućom podrškom njegove generacije na sve to.
Kosta je, inače, posle stravičnog masakra smešten u psihijatrijsku kliniku, pošto nije krivično odgovoran jer nema navršenih 14 godina. Već na prvom saslušanju u policiji, u prisustvu psihologa i radnika Centra za socijalni rad, nije pokazao ni trunku kajanja i mirno je priznao da je pobio decu.
– Žao mi je što nisam ubio sve učenike sa spiska… Uživao sam dok sam slušao njihove krike – rekao je, između ostalog, dečak-ubica.